PORNO SOfI>MRE
SPECTRU/M IZ ISKBF
PdSEBMO IZ0«NJ£ OKTOetR 19W lOrOlNARA
Iskra DrO'ZvoO' • oroaate 'nikraraiunare performaosi.
• - jchi mikfofacurvaf S-ncIwr SDecIruTi
• I- jcri mmrofaduna' ^skra HR
• poslovAii rnik'oracuna' Delta Partner
_Svei iiompjutm" «k[ohar I9M.
Izd^jc I iuapa NO .PoUdks' Ekofnd Makedofoki 29 Telefoft324-l9llok 138.705. Redakcija 328-33
Direkut NO .Poltuka' DngM VtirkotTK
Glavm I odjovomi yrtdoik MIIm Mikk
Sv«i komptuiera pnpreoiill Suuko Slojiljknic. Suiko Pofonc. Voii AbImk. Aidrija
k»(BB4uc
Likovno intfidka oprema:
Daako Polk
Ceiu IMctinan
Ako na ptut>|e£«niu sluki konipjufer moit da se pmii najnu^ atotinu odgovota. iao se noka red i a tifDj mogudki obrazloiei^a poduhvau rtMdjc .PoliukiBog aveta" koji je upraa« pred vama. All. kao Uo vjie nije poirebno itabn^n sve a^umente u ptik^ ndioanma. lako viifda ni)e neoplittdno ni poniinjaii svc motive koji su prethodili pnpremanjv .Sveta kompiuiera". ft ip^ nki prwio ne mogu da budu zaobideni.
Meduprtimaje.svakako.dnjenicadasmouipak ukljtkilt u komp^tenku revoluciju,glavno obekkie .ireceg taUsa' koji je kra^ prosle b pofetkon ove decentje zahvaiio svet. Niko. naravno. pouzdano oe zna koliko je daius takozv'asih .mikro'. Jkiiifa*' ili .kuctnb' ndiDara kod nii, idi za nake prilike. brojka tik ni^e zatwmarljiva.
Na kalost.suded barpo rubnkama mahh o^asa u dnevaiin noviiuma. ove sprave kojesuza nekc foi samu ignkke. ali sve Ixice i mnogo vtie od t^ joksc nabav^ju poluiiegalno. Najpopulamije ndinait kao kio vu .spe^m" ili .commodore' mogli su do pre neki daa da kupe aamo povTainid iz inostraoHva. Nije zbog toga didtio sto su moogi redinari doslovno prokrijumtaKfii. Ohrabniju zaio potezi .iskre' i .Koninia" koji su po£eli. u prvoin sluiaju mofliaiu. a u dnigom konsignadonu prodaju .spcctnun'-a ■ .cooimodore'-a. Ali o tome oekto detaljtiije u stnnicaiDa koje skde.
Nameraje -Sveta koBipjuiere' da popuniideiimidwbarjprazBinu ko;apostoji izmedu sve vece radoznalost! za sve koje sa kompjuienma u vezi i isiioskog nedostatka pravih iiifoniucija i aktueine literature. U torn poslu mi se pndruZu^mo naponma svojifa kolega iz .CaJaksije' koji iu vec osuvili iraga sa svojitn vanredoim izdanjtma .Ratunari u vaioj kud' i ko'egaina iz Slovenije koji su vec ustalili svoje komp.iuienke £asopise .Moj mikro' i .Bit'.
U prvom broju -Sveta kompjuiera' mnogi r vetovatno uodti tzvesun neakJad izmedu idja > piKUgnuca. koji le. uosiaiom. uvecojilinanjojmen pratilac svakog novogpoduhvaia. Za podetak mi sino okupili iwkoliko dobrib poznavaiaa predmeta kojim se bavimo. Procenjujuci da ceprvibrojpnvudpaknju.vec uveiikoTazmiSijanioiodnigoffi. Pozivamozatosveoiieko^diuju kta da katu o kompjuierima, prograiniraqu i svenu bo dot .jw kompjutera'. di itaa se jave sa ivqitD idetaina.pnlozitBa. listinzinu i svim ooim bo moke da bude zanitn^vo.
P; •*- -kcirc^ ponovnoj ‘uvreta
KOiTKO
ST AMiO POPtlVJC (37). je dip- omaai fizidii, orgimzaiar auto- Mtike obnde podaiaka » cadio- ikOB Runi jed« beog^ke RO. Mk aa sisieinu IBM ktaippiMn- ■a se pcDfrsioGiltw bavi od 19^2 Piv raZunar .u kud' bto jeZX-8i iimtvM pjtsao I prortfoie.A pne't Soda radi aa .^ectniiui'.
M miknidnBvutuu ■ -bpsoMKi'
■a teieBi sa npisiai sn pnlazi •Nf -Svci kompjv
$vr KOirJUTBU / OKTOBM
VOJA AVTOMC {31). po ttroo rilcnski amnaict isa godina siaZa a oiks-pultem u TVB|. Moogoje pozaatiji kaokoti- sutikler prtog doniRg koapjMe koji je viu a kuR. ^alakuja'
' l^sija* je aasuii a tabij». Vi uuoBic od 1915. prouZav miknipraRSOR i Is znaje dia QDOfuciva da. pored aikior siBosiilBo konsneiSc
ANDRUA KOLlNDZlC (IS), verovamo najpoznitiji txMndsk' -zaludivaZ'zakonipjoiere wuienl elektnnuke ua Eleknotehaiduai fakulteta « Bet^ndu. o poieiku tinsai tadio-aoaief. u koaT9Uiere se zabubio jia prvi pogled'. Prvu bubtv. VIC-20 zaneaio je jaCnr tuatoB. CBW-t4
1
' Sinkli'rovi ,,Kpectrumi* *'
: i u naSim prodavnicama
l^ELIHE PRRE ZR IIRLE RRCURRRE
Veu ds su se u uaiiin prodaMiicsma, posr«d- nvois tiubljanskt ,lskn' - a ref J« o kupo- viDi licence - pojavlli bnuuuki rafunvi .spec- trum' od 16 K. obradovala je mnoge. all I izu- vala negodovanje. Nanveo. zbog papreoe cene. isiins dioanke. od neito maoje ^ 70 bi^da di- nar! po komadu. Odmah treba rea da je rtf o n- funarima za pofetoikc. skroninih mogucnosQ. uz fiju pomoc mote, istina. da se savlada kom- ptuierska azbuka i ne^ malo \iie od toga.
Takode. javna ft tajna da se .specirumi' od 48 K. dakle sa vtcom memorijom. preko oglasa ill na cmoj benu mogu da kupe po ladoj wni od ove koju trafi .hkra'. Mala uteba u svemu tome je podatak da .Ukn' uz pomenuii .specrrum' od 16 k. u paketu, prodaje i iest kaseu sa kom- pjuierskim igtama. le knjidicu sa upuisivima na slovenafkom jeziku. Cena je i datie presisoka u odnosu na vrednosi onoga iio se prodaje. a sa ti- Die se slafu i u .Iskri". Inafe. za sada je u pro- davnice iirom zemlje poslato hiJjadu komada ovih rafunara. a }oS loliko ih je u pripremi za na- ie (tziitt.
Cena delova - tajna
U.iskri' tvrde da se mdeseuk natib organi- zacija nodilo britanskom .Smkleni" za po- slovQu saradi^D. aii. eto. izabrsni su ooi. Sklop- ^eni ugovor jt takDzvana pmizvodna kooperaci- ja. odnosm saiadipa po .krafciger smeinu' - .hkra' dobija .spectrune'' u delosima. saslavija ih i prodaje u Jugoslavijj Mi telimo posiepeno da preuzmemo proiz- vodnju pojedinib delova da bi. kroz nekoliko go- dina. u^avnom izndivali naie delove - kafu u .Iskri' - To fe. oanvno. uiicati i na rtnu rafu- nara jer ce se posupeno smanjrvati de'izni deo cent
Licencnom prodajom .Iskra' de na domade tr2ikie plasirati dve biljade ovih kompjutera. po ceni nekio ni2oj od 70 hiljada po komadu. Sia o tome kaiu u Insiiiuiu .Joief Stefan", za diji radunar nije mogao da se nade proizvodad
raCunari bez raCunice
• Zruie b ku je prvo poijnsio Fnosoa Miierao nakon ilo je izabran za predsednib? Nijeref okvizu.zaiovam odgovanioo: akt o uvodeniu rafunari u fraocuske kkole. Prisiaiice kompjutenzadje uj dogtdaj pre- pnfavaju kao anegdoiu. all sa jasnom porukom.
• Jedan otac ,ie zapmio osoovnoj ikoli u Cikagu da ce ispisati sina ukcdiko ne uvedu u nastavni program kootpjulere. jet se boji da dete nr- cejmau iansi za zaposlenie kad zavrii Uoiul
• Pomenutipnmen.daneoabrajainodrugejerihusvetuuDaRaprt- tekssedofe o .kofflpjuimkoj eksploziji'. .PameUK masine* biceu j|. stolecti nap'a^nija aJaika na mnogim ra^m mesuma. a aa qima ce radi- 11 kiinci koji sada sede u skamiiama.
• -Talas koopiuKhzanje' koji je pit nekoliko godina krtnuo a SAD. zaplfusnuo je i naie granice. Procenjuje se da je u svetu do sada prodato nekoliko miliona mikrokompjutera. uglainompersonalnih. a da ih u nasoi zemlji. lako niko ncma tifnc podaike. ima 3(M0 hiljada. Veci- na ih le iz uvoza. uprkos sirogim carinskim propisima koji zabmniuju da se u zemlju untse bilo ku vrednije od nekoliko hi^da dtnara. A najjevn- niii kompjuten su. poznatoje. nekoliko puu skuplji!
• li^lo] uvazntmaZenikodasprefi.ainafdainebitrebalojersu zabrane i^vno posiale apsurdne
• b^hov uvoziradunaraijezabranjcn. a u Rovinskimoglasimasenude naprodaiu- kafeTomadEnl.sekretarzaunuirasmeposloveSlovenije - Ncmoguce je da cannid tako detaijno pregledaju sve k<^ ulize u zeoilju i da niiia od onoga kio oe dopuku cannski zakcm - ne ude u Jugoslai ipi. S dcugt straiM. uzmile i ovo: ako ne ielimo da suira hudemo nepisoimi. onda K veoffia lekko. uko bez sra. sprcfavaii ukve aklivnosii. Ooi kop piiu ukve carinske zakone. festo su daleko od hvou.
• I kta se dogada" Neke finoe su poiurile da pofnu saradnju sa strancioid, po ststerau Jrafcigrr industrije'. sUapaiua od uvezenih dcio- va gotove konpjuterr nekoliko puu skupbe od isiih lakvih u inostran-
S\^ KMPJUTEftA I OKTOBAH rSB*
Tret* red dj je proizvodni ceu jedno^ jpearunu' od 16 K u .Iskrt* tadio 38jl0 dv '■n N> qs >c joi dodai pora na pronfl od :^V duuia. cantbke daihme <4.$06 dinarai. dot troskovi duinbucije, rinansiruya i aervisira- V ooose 1 1 .000 din va. Sve to. ujedno. iznosi aeilo maqe od 70 hiljada dinarz.
- Proizvodna crna je idika, jer mi 'dotnjamo ddove iz kojiti sasiavljamo .spectrum’, t po- siovna ^ lajna ito sve u nju ulazi - objaSnjavaju .> .Iskh’. na pitanje olkud goiovo Oedn sura ui- .1000 za raCunar. kada se zna da je ooa u upad- otm zetnljama viiesiruko ni2a. - Tretw znaii da i devize kojima kupujemo delove od 3inklera’ OKU po zvanitnom kursu. Na jugoslovenskom irtiiiu. doiar se plaCa i po 400.500 dinara. Zato cm u fuRuma osuje - ujna.
I Ovu izjavu u .Iskri* su dopunili obsaitycigetn ; da bi I oni kelrli jefiioite ladinire na domacem ■ irtiitD, ali.eto. siiuacijajeiakva kakva je. Koli- ka )c njitiova zarada po j^nom ..specininu'. la- iode nismo ^nili. Sve u svemu - 1 proizvodai i posredoik. a i diiava. zbog poreza. imaju kon.vii - danak piaca kupac iz svog diepa.
Isiioa je I to. pnzsajo u .Iskn'. da je ret o piv ' Oemiikicn raeunanma. da ima bo^ih. pncnereni- i pb li£noj upoirebi i kkolskoj nastavi MediKim. i ou bi bill, razum^vo. skup^, sioga su se i odiu* I £ili a .spectrum' od 16 K. Predvidena ,ie i mo- i gucoosi proSircRja kopaciieu ovog ratunara u ' novootvorenom servisu u Ljubljani na 48 K *to : M)oiRendi. aJijeuplanu. Nanvno. uzdopia-
vode HHIH
U svemu ovooe. iim se. oajiuZiuje )e to da se u kupovinu .spevinima' od 16 k. pre- ma podacuna kojc smo saznali. naj^ekce imtrt- suju prednavnici razoih ikola. Cena od oekoliko sunb miliooa a ikole - a znaiRO kako kubure s nov'cem - veiiki jt izdauk. Kada se lomr doda a Ikalsku nasiavu nepnmenia usuiura .spec- tnima'. razloga a razmii^inje ^ vise.
I' Ijuhljanskoj oaiovnoj ikoli .Ledioa" ovih dm u toku )e veiika akciia u kojoi uecnia sa- kv^ju siari papir. da bi. kada ga prodapt, na- bavili Qovac a raOunar. Deca su vredoa, druge mogucnosti kupovlnt, nvde u skoli. oema 0 tome da )i ct ona dobiii i ra^inar oa kOKis <« ffloci da atx i mde. razgovarali smo sa dr
Marjanom Spegdom. vodom odelyenta a rsCuna- it 1 infocmaiiku Insmuu JozeT Stefan’
- Ova .Isknna' bcencna prodaja sumo k kap vode. Deca danas moraju da uCe na raeunarima. da savjadaju komp.uitcnku pismenosL ab i da stitu saznanja o delovima rabunaa. Cena jezais- u visoka. all znajuci sadiknie prilike. bo^ iSu nego nitu. Mi na ovom pbdnifju zaosujemo bat pet godina. i veiika je neptavda prema mla- dim generacijama iio se ovim druktvo ne poza- bavi. Nerazumem kaLoiodasavezna vladaima vTcmeoa da raspravlja 0 ceni kafe.a iMovrtmeno se ne pozabavi i take biinim sivanma kao sto je oprem|}enosiskola ovomtebnologijom Recteo lehnolotko) prevladi Zapada - ta^ije. tni siao danas ti ekonomsko-tehnoloskom ratu. a za nje- ga nismo ni spremnl ni organizovani Zbog sve- ga toga I smatram da w iovesiicija od sedam su- rih miliona za kupovinu .spectruma' opravdana jer budi mieresovanje. daje osnovna znanja - kaZe dr Marian Spegel • Nanvno. onima koji toliko novea tmaiu.
HB Oslobodite uvoz HHi
Dr Marian Spege! se zalaZe za oslobadanjc uvoza sasiavoih komponenii za izradu la- Aiiura. Gtanica bi. po o|einu, trebaio da bude 100-150 bi^da dinara.
- Znaie. mi potcenjujemo mladu genaaciju I Jugosltviji |e danas vise hiijada mladih ijudi u suqu da vami sasuve lednosuvnije mdinare. iili nemaiu gde. >em u loosiransivu. da kupe £ak Qi lednosuvne sastavne delove. Uvoz je zibra- njen. a nije lajru da se ponekad sasuvni delovi ivercuju tek i za nauOne usunove To bi trebaio da bude druSivcna akeija. Proseino obrazovan ioveL pa i druitvo. bice i danas ■ sucra sposob- oip. ukoiiko poznaju rik'unarvku tebnolopjv.
Poznau nauOnik dokazuie da kadar za pmiz- vodnju radunara u saioi zemlji imamo. all se ma- lo zca tu ko radi. Ova grana o nas je joi ni ni- sou zanatsiva. reijeeglavnomoujnim projtkii- ma. bez otvorenog nasiupa lu trhhu. Kao da ^ni od drugih. i u gradskim granicama, kn- jemo dokle saw doili i kta smo u siapp da proiz- vedemo Primera radi. Inslilui Jozef Stefan' ima proiotipove sve^, domaceg raiunara la si- gurno nijeiedmi) PMP-I l.pog^nog i za Ii6nu i ikoIsLu upotrebu. all ne i partnera za indusirij- idiu proizvodnju 0 ekonomskoi pnsili da se teb-
noloiki ide napred. o dugoroeiwm poveznaqu - za sada nema ni govora.
L' pnvredi se. rstioi, oseca iWeresovanfe za proizvodnju ove opreme na bazi vlasiiiog znanja, all sve nekako ostaje na tome, bez jedinslvenog dogovora I plaiu. Pd. ko sta undi.
- Tvrdiin da kod nas imamo posla sa odsus- tv'om svake nacionalne poiitike i siuha za ovo podrufje. - kaiegontan je di Spegei Pxtoje znanja koja se ne mc^ nautili iz kojiga. U dm- gim zenliama to su odavno shvaiib. Nama za to. izgieda. treba vite vremena i zato loiiko zaoslaj^
.^lekMitdra Piavevska
Beoeradski izlozi se. u pogiedu opremlienitsii tehnifkom tuboni, sw vise pnWiZava stranitn. Tako se ovib dana, u .Isknnim' prodavnicama na Obilictvom vencu. ■ u Llici mariala Totbuhe na. pojavw engleski racunar .Sinclair Z\ spec- trum'sa 16 Kbmemonie tena mu ie’0'SI,56 di-
Trebaio le da koSia .samo' 60 Tuodmara. me- duiiffl uz njega idu ispravIjaC. kablovi i kaseie - sve Siflkierovo Lz demonstraaonu kasetu ostahh test vu razne video-igre
L prodavnici kaZu da iz .Iskre'. koja sSlapa ove raiunare. oOekuiu jos nekoliko penferiiskih komponenait. kao i neSio sloteniji mikroraeu nar .HR 84'
M P.
stvu Kao opravdaoje tiije se refren: vnsoki porezi. canne. innspormi troikovi. kupovina Jacovanih' devoa iid. -Iskra' je zarad sklapanja i prodaje Sinkterovog -spectruma' 16 K. tin! se. zaposiatila svoje Oedo - HR 84. liM ■ druktijib pnmera’ domati proizvodati. koji komponente dobavyaju svercovanirm. prase ra^uoare znaino skuplje inostratiih. I u lednoffl i drugom sJuiaju - nema dugorotiie potiiike
• t kompjuieisku irku okijutili su se. rekosmo. i doinan proizvoda- ti. SpisaL je. iz dana u dan. sve duZi. pa nije ni tiidno Sto se. poput pn- mera u rizvijenim zemfeama. pojavila i izv. mala pnvTcda, PoSio u loj ob- lasti nema saradnje i d^vora. ispalo je da svi uglavnon prave kotnppi- lere. a malo ko tzv penfeme jedinice idisk-jedimce. kaseiofotte. lasuiu- re. video-monitorc. palice zi igru. itd.), bez kojih niiedan raOunar ne moZe da funkoonike. Zar msu da se objedine snage i novae u zajed- niekom prognmu koji bi obuhvaiao sve segmente ntijnarske proizvod- qe’’
• Veiika mana domace kompjuterske lodusnije je i to Uo nedosuju o^arajuti pfogtami iiollvcri. Proizvodati ih. ugJivnom. tie nude, a iu ce gole makine (hardveri bez RajvaZnijeg dela njihovug - pameu To se nijnie oseca u sasavi. kkole bi tado kupile kotnpjuiere. all SVET KOMPjyrWA / OK70BAB 1984
kia sa npnu da rade' Da i ne tovanmo o populanwi bteraiun. servi-gma - rtCju kompietnom inzemenngu. Zbog svega toga kompjuteri kod nas ni- ss prodrti u obrazovne ustanove. na prsie se mogu nubroiaii skole koje su ih nabavile. I' isio vreme. u Japanu. toii vvi vole da pominju. dea se kompiuienki opismenjuju u 4li odsio Skola. u Velikoj Bnuniji u 2U do V hi^a^ ostnoljeiki. u Francuskoj u desel hi^a skola. Pomenuno i nave susede Madare kon su lane uvezli 20.000 kompjuiera i besplaino ih pode- bli skolamai rakulte(ima.a vecsadaubini prveplodove-programekojc
• Skoraknja inaliza Pnvredne komoie Jugosiavije. kojajeobuhvaiila I veiike kompjuterske visieme. predotila je da je sunie u o>oj oblasii - krititito Zb<^ nesbvai^ivo restrikin nog odnosa prema nabavci i pnmeni iompiutera lauurkijeudotnacoipmzvodnji.izmieeoamizaeeljeEvro- pe'. Zato je mformjiuacna u nas uveiiko posao po.itdinaca. dok le u SAD I Japanu. na pnmer. to prvorazredni driavni zadaiak.
• ‘Nasuvimo li uko. osiacemo .informaiiCka provineija' sveia
Sunko Sejiljktvk
JUGOSLNUK
m
&
PlSE STANKO POPOVlC
Cet\nj gen<ncija n^unia iiri it svMom kao poiv - broj prodaiih li(nih i kucnih kompjuura u toku samo ove godine pr^o j« afni od jcdnog milional i Velikoj Bnuniji VK svilu dnru kuca pose- du|e ndunar. t kzdeseak iasapisa pcsvecenih iskIjuCivo temania iz sili- cijufflske diungle nije u siaoju da za- dovo||i sav interes koji vlada za in- ronuajama u ove oblasii. Isio moiemo sideti i kod naiib najbitiih suseda' lulijana. Ausin;anaca. Ma- dara.
Proizsodati mikrokofflpptiera se pojas^uju aa tt^Uu kao p^urkt po- sle kiie. a finne koje proizvode pro- gnme tsofiver. redmo u ia^onu) pnve postove miliooskih VTednosti Kakvo ie sunje u Jugoslaviji? Da b rus koitipiuieiski pcdarzaobllazi. da It se odnosinw prema kompjute- ru kao piema ne£ef»o iio neina i ni- kada nece imaii ikakvog znadaia u ovim naJifii prostonma''
Odgovor nije nimalo jednosuvan. I S»da sec daiekih kzdeUiib godina ' bill smo )edna od zenalja koja se u I radunarskO) ichnologiji nalazila u I vtbu Konipju[en,s ploticom .Made I in Vugoslavia' nalaziU su put I do I nranib kupaca. Ali. silicijunski voz ! sisoke lehnologije samovolpio smo.
lib godina. napusuJi pnklanjajua sc talasu licenci i prostog uvoza lude paneti. i kada smo shvaiib da lako necemo daicko stid, bilo je kasno. Provaliia )e posula ogromna. Tako smo danas. opei. ru poieiku.
Pre nekollko godina, uvidajud znada) mikroprocesort i mik- roradinan pre osialib. par malih fir- mu bez kompleksa oiie vrednosii. hrabro ulazi u jedan mutan posao. MuCan jer svu^ oko sebe naiiaze na neTazumesatqe £ak oa podsmeh • zar .deca' iz ieleznika. zar Va- raddin. zar Elekiron<ka*inieojenog da se lakmid > Amenkannma i En- ^ezima?
Danas ae a Jugoslaviji na dcseiak mesta razvija^ ili sec serijslu proiz- vode prsi naii lidni i kucni ratunari. Posledcyi su poslu priili nni od kojih se otekivalo da budu pon - ISKRA je lek ove godine napraviia protoup modeli koji ima nameru da serijski proizvodi. .Oorenje" lakodt. a El i ostali .fade na razvoiu'. Dsadesei irogodi^i Miro Kocijan. same ne- ku godinu sianji Voja Antonie, se- damnaeaojodi^nji Ivan Zindovic i ekipt .Lolinih ptonira' ukode ndi
na razvoju. ah svog iree^ dervno^ pel(% modela. Oni prvi su odavno na triiku.
su zajedniike karakierisiike Yu nikroradunara? $vi imaju ugr^ den ft-bilni mlkraprocesor. memort- ju kapacileu 2 do M Kb lobjaii^- nje ovog I svib drugih nepoznatib pojmova po(n2ite u Rediiku kom- pjutnskog iaigona oa siednjim stra- namai. korisie obidii kaseiofon kao jedinicu spoijne tnemorije i TV pn- jemnik za prikaz rezultau svog rada. a programiraju se u lujjednostavni- jera programskom jeziku - u BA- SiC-u. ZvuL grafika M i visoke re- zolucije i mogudiosi priUjudenja Uampaia. disk-jedimee. palica za ig- ru i drugih dodataka samo su po- tsTda site da sn domad raiuiuri po svopm uhnidiim kanktenstikama veoma iesto ravnopnsru taknao straoio zvezdama. Ali, imaju I dve slabe iafke - nuli je broj programa koji bi im offloguno oajtiru primenu u svakodnevnom tadu (softverski su siromaiol, kako bi to tekli Ix^ po- zoavaoo kompjuieral i - skupi su.
Razloga za nedosuiak softvera za V« „miknce" ima viJe. No. osnosni je - odsietvo dniitveiK podrike ka- ko konsnicima. tako i proizvodad- na kompjutera. Osnivaipe Uubova.
u kojioia bi se obrazovali budud ko risnid i prognmeri radinara i u ko jima bi se organizovano sevano taki poireban aplikaavni softver. prepoS teno je inidjativi pojedioaa. S dm ge stiane, u krugu proi^odaia jo uvek nema snage koje bi mogle raz vijaii 1 praiede programe (i u svetu j isu sicuadja - softver pnve nezavis ni pregrameri i timovi).
Sto se Dde visokih ceoa, tri f: gtavna razloga. Ekonooiska mo proizvodaia radunira je (bar do si dal bila uvek vrio skromna. pa su senie u kojuna se proizvode raduu n izuzetno male. To je pro razlof Drugi je poznaio „itieovatge‘ - be sopstvnih devua, neophodoib z uvoz iDiegralnih kola koji le ko nas ne proizvode, firme su upuceo na kuposinu doUn .ju ono*. A Q da je kurs ui do pet puu viti od zvi niteog! Tred nzkg visokib cen domacih kompjuieca ide na dot proizvodaia: zattiteni od uvoz sirasih radjnira (koji je oneinogi cen oiskim iimiiom dozvoljeno uvoza za use gradane) i u sHuad znaiDo vece iraznjc od ponude nis odoleli izazovu - cene su podigli d Biaksimuma
Pogledajmo sada tta nam nud nati proizvodid..
„Galaksija” najpopularnija
deja Voje Anionia. kada je pre I r>K Anioniea biio pun pogodak go- neSio vik od godinu dau kon- sori dnienica da je .galaksiji" da- 'iruisao .galaksiju'. bila je da na- 1 nas nat najpopulamiji kudii kom- pravi Rajjednostas-niji mogud radi- pjuier-blizu 6.000 matinase ulazi ur. ah. ipak. pnvi raiunar. Koiiko u domosima Jugo^vena! Nanvno. irideiibiliispravnaikolikojerek- I ova) rza nate prilike impozanianl
SVET KOIPJklTBtA / OiaoBA/t ri
bro] se odnosi na bro.i prodauh kompleu za samograd^u. kako je .gaJaksija" u prvoj varijanti i ponu- dena irZittu. dok lafan broj ratuna- ri koji je prondio ne zrtamo. Ipak. uverenje le da. v obzirom na mail
taoj podvi a (xmoc upuienih Voji AaUaiAi i iaso|Hsu a populirizaci- fi aauke .Caliiuija*. kop je distri- 6«iiM komiriete, vetiJU radi uspei- ■0 i ea zadovo^o svojih vlasnika.
TtbDiikc kankleristike popular* aog raiunan skoro da oe bi irtbalo ■i oavoditi • poznau su veoma do* two svakon oiaJo boreal pozaavao- ca kuwh komp^cera u Jugnlaviji. Ipak, za one kop ;Kvi put daze n {VS mikroniijiiara, da ib ukratko damo: oiikroprocesor, jedan od naj- bo^h na svetskoj sceni - Z80A, ROM menonia kapadteta 4. odnoa- 00 S Kb, RAM memorija od 2 Kb i s DKguteoido da se proiiri do .luk- suzoih' 48 Kb, kvalitetna tastaiura sa 54 lipke.
.GalaJuija' oa eknnu kudnog TV pri)cmoika ili video-tDoaiiora dajc sliku niake rezdudje.sa 48 x 64 cad- ke. a u leksi tnodu pnkazuje 16 re- dova sa po 32 znaka. Jedinica spo^ (K mcniorije je, naravso. obidni ka- setofoa. se s ovim oe UcrfHjuje izbor spo^oib jedinica koje sc tnogu prik^utivaii, upozoava postojed konrtior oa zadatoj straoi raduoan preko k«^ je. uz pomod poseboih mierfejsa. mogude oa .^aksiju’ vezati kunpad. paiice za igm. nd. Takode. ne soe se poueniti ono kto sen 4alaksije' oema nijcdan drugi oak kompjuter - hi^ade korisnika koji ce napraviti i veliki broj progn- ma i bantverskih oadogn^i. Tako 6e se jok viie povedati mod popular- aog i^ike.
.Galakaija" se moke, danas. ku|H- ti u kh veiziji preko dasopsa laksija' za olw 20.000 dinara ili. pro- ko Zavoda za ud^oike i nasiam sredstva iz Beograda. sklop^oa za oko Pk.OOO dinara.
Prve radunare oa naken uiikiu saptavile su fimie i pojediiici moglo t» se refi. iz bobi^ Tek ove goune na sceoi se pojay^ju on od kojib smo to znatno ranije odtkivali. ISKRA i Goreaje su podetkom godl- »e prikazali svoja pmotipe dija bi proizvodnja ttoMo uskora da po- dne.
Isknn HR-84, nastao razvojem 4bacus-a. koji znamo od pte par ^ dina iz Ljub^anskog kluba mikro^ dunanke lehnike. po osaovnim ka- raklerisiikaffle puoo obedava. Radu- nar koristi Motorolin 6809 mikrop* rocesor, tooZda jcdao od najjadib 8-bitiuh procesora (s nekim elemeo- lima l6*Wtnog proceson), ima pro- SRU ROM sa 16 Kb i RAM u os* oovDoj veiriji kapadteta 16 Kb, koji se moke kiriti do 48 Kb. Profcsional- aa tastaiura ^ odvojena od glam ,)cdinice u kojoj se nalaze ktampane plodtce (radunar je taden u modular* ooj lefanid na europa siaodardnim plodicaiul, a od dr^h karakieristi- ka treba tedi da pc^ji iziaz za kase- idbn, TV prijennik i monitor, kao i da je ugrato generator uma. U fir- mi izjavboju da je ved u tazvojti i da de biti pnsdipadu a najbiwij bu- dudnoad pa^Ini interfejs za Ham- ped, iaterfejs u disketnu jedinicu. A/D i D/A pcetvarad, digii^D) uiaz
i iziaz, kao i piodia koja de omogu- dhi graflku visoke rezolucije {256 X 128 tadaka).
Sve su to kar^ristike koje' se inofu same poieleti (odsustvo boje ne mota biti ma^ narodito za one koji radunar koriste i u drugs svrb^ a DC saao za igru). Ono ito nas je poseboo interesov^o u vezi s rads* ‘naroffl bio je softver. Radunar ima dobar BASIC, ooohor ptt^ram, uraden asembler i disaseipbler, dok poseban tim progrum uprivo ra- di na razvoju aplikativnih programa i igara. Kada de sve to biti gotovo teUo je redi. Sto pre, nadajmo se. iCeiut Kaku ista kao kolor-ielevizo-
I U proizvodnji kudnib, lidoib ili ikolskib raduoata (kako vaa drago, jer jasne granice nama, pa svako svoj radunar oaziva onako kako na- OMniva da p plasiii ni Irkiktu) jiv* no je uiao i diugi eldttronski gi^ - .Goretp" iz Velci^ Radnnar k^ sc obedava trkiklu nazvan je .dija- k)g-20*. I karakieristike su mu vBe negozavidoc.
.Dijalog*20' koristi Z80A mik- roprocesor, ima sistemski soRver smektea 1 16 kilobajtnom ROM-u. a 64 Kb RAM*a audi korUniko. Tu je .i sve osok) ku bi ivaki danaknp po- ktovalac lidnog kompjutera ttakio od
svog kudnog mezunca: ton. pafika visoke rezdudje, veza sa kas^o- Doni i disketom. koocktoi za TV pri* jeamik i monitor, RS232 za ktamt^
0 ceoi pisadetDO dnigom ptili- kom, kada je budu znali i u Goreaju.
Tredi dlao slovenadu ekipc oik- rokompjmm (ako ^ndair-a i Coo- modore-a izostavinto jer so uvozne zvezde) jeste radunar koji nam dda- 31 iz Sioveig-Gradea: Cdor-^. Bez dvoumlj^ - ovo je najjadi ra- iduaar u svojoj klasi oa dom^j sce- ni. Moiorolio 6809 procesor je sree makioe. a 24 Kb ROM, 64 Kb RAM. kolor (8 boja) graTika visoke iuzoId- dje (256 X 192 tadke, odaosao 16 te- don sa po 32 kankiera) i ptik^udd ,za kasetitfon, disketu, ktaii^i^
:cer i niz dn^ peiifeTTiih jetbm so po^ koji to potvrduju. Radu- oar je soRverski veoma dobro podttu: BASIC interpreter, Raacal, 'Macro asemblcf, disasrabler, i 8 Kb !D0S sistem u poaeboom ROM-u istvarno bnpresivno dduje. Cena ra- dunara je 150.000 diaan. To ste i odtkivali, zv ae? No, proizvor^ coior-grafa ide • tako tulim setija- ma da pnwodad, koga zastupa ^ veoijala inieqe^ iz Ijub^aoe, jedvi stiZe da ado^ oaredZbiae ikola, instima i matjib Rmi.
svn KoypjuTBU / OA7QS4P ^
JUGOSLNIJK
IVARA^DINSU KOMPJIITERSIU INDUSTRUA
Iste. 1981. godine kxda j« Klajv Sifiklef (Give SincJaif) svelu pre^vio «voj Cuvcflj ZXSI.ukoji mnO(i [vrde da jc pokrenuo lavinu ku^ih konpjuiera u sveiu. jedna mala ndna orga^izadja. PEL iz Va> raidina. i i^n jok mladi konstruk- tor, dyadnttogi^iiiqi Mirodav Ko- djan. lansinju prvt Yu .mikrid'. Bio je 10 .galtb".
.Caleb’ je izgradca oka popular- nog mikn^roceson (Irme MOS Technology. 6502. istog onog koji koriste i moogi poznati fvetski radi- nari (VIC -2a Af^le. BBC. i dru^). Po svojiin ka^eristikama bio )e to (a i danaa je) radinar ravnopravao s bilo kojiin od svoyih inostranih ro-
U ROM aetnofiji kapadieta 16 Kb saeitea Je saa2an BASIC imer- preier sa ivim logiikim i matcmaiii- kirn funkdjama. kao i vrio efikaaan monitor-prograoi- Kortniiku ratu- nara sioji na raspolagar^ za iziadu sopstve^ jHO^anta 9 Kb RAM aemotije. a moke se i proiiriti na 16 Kb.
IORAONAD SaiCUUMSIiOM DOLINOM
Mikroproceaor Je ostao iati.
6.A02. all Je zaio sve drugo novo. Na itampanoj plodd s dvo$- Irukom itampoo nalazi se samo 19 dpova! ROM sa sisienKkim softve- ron. u velikoj meri usavrienim u od- WMU na .^aiebov', ima 16 Kb. a RAM 8 Kb. Ukoliko vam se ovo dai male sokeie Jednosuvuo postojcce memonjake d^e zameniD onim s vedm kapadtetom i dobiii nuksi- malnih }2 Kb. Sio Je za oajved braj kucDih pdmena vik oego dovo^.
Znatajiu oovost u oditosu na 4a- leba' Jesic grafika visoke rezoludje - .otik’ da^ siiku sa 2S6 x 128 ta- baka. kao i ioierfejs za paiice za ig- rs, koJi Je standaidni dro radinaia. Toaaki gmraiorje ired element «s- tema koji obedava dobre igre i za- aun^vu aninudju obrazovmb pro- 8™“- . . .
Ovde trdu nkazati na yoi jednu karakienstiku .oria". To je softver- sko rekqje komunikadje ptocesora sa spoljnin jediiuama, slidio ooom koje so ptimenili konstruktoii Ap- pie-ovog Madiuosh-a (iako tokom B
razvoya kleje. znaoio pouzdano. Mac-ov lioi nije zoao za Kodjuov rad. a ni obmuto). Zahva^jvd to- me bfzina [Htnosa ioforiDadja iz memonje do kasnofona ill iiampa- £a moze se menjaii u raspoou od 300 do 9600 boda. a i smanjeni broj 6- pova na Stanpaooj plo^i Je direk- ma posledica ovog reienja.
Cena najavljeu za .orta' Jc
70.000 diiura. a serija od prvib
5.000 komada vec Je u (HotzvodtQi. Sve u sveiou. .orao' je dobar kueni radinar.
IIOMPJIITER
izmaSinsrog
POGONA
Pre neSto manje od desei godina poznaia fabtika IVO LOLA RIBAR iz 2eleaiika odludla je da svoje proizvode soabde mikroproce- sotima dme bi omogudia makiimal- nu samostalnost madnama alat^ka- ma koje fimia proizvodi. I u krugu kitnute prva getieracija .Lalinifa' maiina sa sopstvenoto intelipnci- jom.
Rezultai jednog smiAlJent^ .tde- u' ovog ndadog i prednzimfivog ti- ma IRJesie i .lola-8*, nikro^nar
profesionaitte izrade 1 velikih mo- gndtosti.
Lola-8 koristi loiel-ov mikropro- cesor 8085^ nje poaledpja red u ovoj obbai ah je ofganizad-
ja kompjiden takva da Je ki^ pniz- vod mayna izvanredoih katakieruti- ka. Nova vetzija Jote-8'. koja se upravo ovih dana laosira. ima ROM neinoriju sa 16 Kb, korisnidku RAM memoriju sa. lakode, 16 Kb koja se J^nostavno (obacivanjem tnemorijskib dpova u ve6 posiav^ na podnoZja na kampanoj plodd) iiri na 32 ill 48 Kb. Generator alike Je odvojen od proceswi. dme se znalno povedava brziiu rada radi- ttan, a na ekianu monnora se dobi- Ja slika od 25 tedova sa po 40 kank- ten. Gtafidie mogucoosn .lde-8' su skromoe (75 x 80 Udtka). dok su lonske izvaaretbie - tri kanala sa po osan okiava u Bomeotu pretvaraju ndmar u ptavi muzidti instnnnenL
.Lolin' kudii kotnpjuter, zahva- Ijujud 64-pinskom konektoru i sgra- denim inc^ejsima. mo2e da se po- veie sa velikim biojera perifemih J^ dinica (itampad kasetofoo. diskcia. ptlka za igru), ali 1 raznih memib Dttdaja (pi^o A/0 i D/A konver- tera) pa sebi otvan pul i do naudiih taborioonja.
.Galeb*-ov geaeraior slike focni- ra na ekranu TV prijemnika 16 redo- i va sa po 48 znakova. odnosoo omo- 1 gudava graTiku oiske rezoludje sa 48 X 96 la^ak^ dok tonski generaioi ima ni odvojena kanala. pri £emo sviki inoieda da too u nsponu od 8 oktavi.
Naravno. .galeb' koristi standar- dni kasetofoo kao Jedinicu spoljne memorije za tiajno divaoje informa- dja. a inierfejs RS 232 oniogudiva mu vezu sa kampadem.
Opki utisak kop osuv^ na po- smatra£a ovaj itai prvenac jesie da se radi 0 vrlo solidnom ridinartu ia- ko. po danait^iD aKfiliffii. s dosia klasidiih hardverskih rektnja. Cetiri godine u silidjumskom svetu su dug period.
Toga su postal! svesni i ljudi iz PBL-t. Prated lehnoloiki lupredak i u ZelJi da naprave jefiin i iiroko do- stupan raCunar, Varaidind su poiet- kom ove godine lansirali novi kudu kompiuier. .Or1id~. kako ga od mi- loke naziva koosiruktor Miroslav Kodjao (ma£e .orao'. zvanidio), predstav^ stvanto konk napred u odnosu na svog siarijeg braia.
IUMisro zaejuCka
I - to nije sve. Ciiavi niz oovih i siarih linni Je najavio svoj na- stup na kompjuienkoj sceni Jugos- lavia^ Lidte i kudie radioare creba- lo bi uskoro da nain ponude Ei iz Niia, Insdlui .Mihajlo Pupin' iz Beo^ada, IVASIM iz IvanidCrsda. .Novkabl* iz Novog Sada. ... tpak. . svi su J08 uvek u fazi izrade ptotou- ; pova ill u najbo^ slu6aj^ ptipre- me za serujsku proizvod^ poto- i koffl iAsce godiiK.
Sinclair i Comnodote tieba da bu- du pnsuuti na naien niiitu. I ostaK. All i naie pnMzvodaCe ueba stavki u i^v pni^j koji 6e im omogudti nviK^vou borbu. To znad da se moraju stvoriti uslovi za vefike sen- Je, da kieuori i proinodad nove lehookigije motaju bki osktbodeni dxlbina kojih su oskRwdate ojibOTe kolege u sve^ da se organiMvano radi na formiranju klubovi j inalih prognnerskib dmova (n okvin ma- le privrede. zatto da oe?) koji bi stvarali sdlw za maksinulno isko- rikei^ 4naetmta makna'. SVETKOMMUTBU/ £9(^384/7 1564
iQPQNri iii^c
unrili iLi ulC
-RJHE
Pile; Zmrko
Sptctjaltto 2M
Tokiia
ada se govori o Jtpuu iesto st naglaiava buduiftosi i ukazuje na ^klaminou poiiiiku zem^ da nzviia kom- p/utere. To je, oaravno, dciuniioo taOno. jer Japan iroki iz\anKdaa srsdstva i uv tehnokiilu poteitcijal kako bi pobedio u trei a konpjuKriBa ukoavoe .p«e gHMra> dx" kojc teao oaziaju i .vdufkom inulii encijon)'. Uz lo Japan je danai I \odea proip-odai, a avei preidav^je kvantetnim i jdbnim pmenlima - uedajiiDa koji se prik^uinju na kompjutere i obav^ju razlidle adaike - kunpaju, cnaju, 6uju dtskovc ltd. Ip^ na po^u pcrsonalnih koaipjutera JapaBjokuvckzaosujeiioaesamou proizvo^nego I ukoriJcenju tib ili sve modiijib i populamijib uredaja a kudiu upotRbu.
PoSto Japanci Gajviie vole da se uporeduju s Anterikanciffla moiemo red da su upravo u oditosu na ojih zaostili goduui. dve u proizvodi^. a aodda iak i iii u koriidei^ pereooaioib kompjuttre. Japaod sn joi u fazi tga^ koje su popularoe, ali zaio ima vrto fflaio (jndi koji se have programi- rei^ ili .bakerstvom', a lakode i malo korisnilu poslovnih i ^gib kompjutenkih prognuna koji obav^pt mnogobrojne korisne poslove vlas* oika:odradinovodstva. pis^ izvedaja, sasUv^^ baa podataka. izra* teaaai^ porea, iipnvJ|aaja kucniin aredajima pa sve do pisaqa muzikc.
VELIKI PROBLEM - PISMO
Upra.
napoljuizradesoftvefa.
personalni kooipjuier) kopije w ameri^ soitvera - uitavnoni licendn- ae. ab kitkad i .ukradoK'. pa je l^)nvo zaitita aatonkib preva na softvet jeW od glavoih spoiova TokijZ i Vaiin|tona.
Izneoaduje ito ioate ekooomiini Japanci jot uvek ne znaju ekonamii- no da kupuju koffipjotere. Oni uglavoom ku^js konpjvta a jednu na- meD)i, pa se 0 jnak^ pnvredi' ooie nad finna koja ima viie penonalnib kompjuiea u obav^ai^ vise zadatika To je, dakako. razbadvat^ pan, a ogra^va i oogscnosti imenkdje pojeduiib srodnib softvera.
Japaod so, nanvoo, svesni tog pr^iema pa » npmo zao : pnatnpili sundtfdizadjl Poslovne kompjuten podeti so gntbii uilavmxn lake da mofu konsiid ptogranM aaentke^ IBM, a za penonaine otkupili so licen- co aaedike rinoe .Mkto sofT za jezik .boMC" i jedmovemi .rom kas^ a’. Svi japanski proovodad personalnih kompjuten pribvattli su aj stan- dard za kasetu i sada se novi model) izndujn sa ulazom za to jsss” kare- to, ito znati da bez obzin na proizvodada. sve kasete mogo biti konione AkSvuD kompjiuenma ,.mss' standarda. Ved pMoje i adapuii n siarije nodete. kako bt se .tnss' kasete atogle pnkljudti i na SVET XOkirWTERA / Oi>trO£MJ? rs»s.
KOMPJUTERSKA
^adaralo'.
Danas Ijubiie^ ptmografskib softseta noze bicaii izsedu siotine igaa u kojima se osvajaju i zavode devojke,odvodeseu jeftuM hotele. brane se od silovaoja i perveraub lipova ili se dak - ode jedd ili sddu ^ubavne veS- lioe*. Igre so posiale vrto mveniivne, lako u ojiina ima dosta seku i nasi^ po ukusu japaukc poblike. Najpopolamije su .toliu", jnandd". .ge^ iz bai^’, a u vedini se ignd suodava sa lepom devojkom koju non veSlim odgovoritna na pnai^ i ptavio ponupciau u pravo vremc navesti da mu - poposte. tma ib i drogadjih, pa o jedooj ^nd mors odbrtmti devojku od pci napasnika koji je 2ele silovati, pa to i unde na ekranu ako ignd nije dovoytio veSL U drugoj neki pervetzni strand mode devojku sve dok je ig- rtd oe spare i zathn - odvede u hotel gde po^ pubedu - zavodeqera. Upnvo ovib dana pojavilo se viie konpjuteTskih lettjeva seksa uz konide-
animadje i kotor-graTike. pa mladi Japand ox^u na kompjuttnffla na- uditi - lajoe ^ubavi. A nrtoUko proizvodada .adanno" softven oajavili hi i prvi izvoz tib pomo-pngrama na aineridko ukiite. Ako to dozvole tamoS- nji proptsi o ponogranji.
Buducnost je pocda
PISE: ZORICA JELi£ SPECUALNO Z\ SVET KOMPJl TESA IZ SJIJORKA
I
I
I
iodine.
Zvao se LiN'IVAC l.nuzimMierceo ^rjiureKaki mu je nekdiko Kkundi da refi obiCnu jedaadnu. DaiU) kompmier stoji na siolu i liiu jednaiinu rekava nekoli- ko mitiom pula brie. Pronaluak £ipa tiniegrainog ko* K poinak koispjuienke revoiucije.
Buducnosi konpjuiera je u ra^oju komunikadja. ,Da bi se kom- pjuier korj$iio kao tetefoo. iwophodno je razviii kifoku'mrctu jefiinih. kvatiKinih komunikaciji kqje £c povesvati kotnpjulere nmih sisiena*. iiit oam Peter Mitlkman iPiier Millmeoi. potpredsednik njujorkke sof- nvt kompanije .InrofnaiioD builders. INC'. .1' kaiHxliriji bududsos* li koflipjuter ie bin osnovno sredsn o za telekomumkaciju zb^ oeophod- nosii lazDiene lufonnadja iznedu razlidcih kompjuten'. pike .New yoik Utoes'.
Vrto je izsesno da « kocnpjnicr bhi prisuian u skoro ssakoj kuci Pomocu ce »e kupovau, plaeaii ndini. rezervisad kane za pozoni- la ili za avion. Ntogucnosii primene ce biti ograjiiCene saoto covekovooi tnakiom. Brzina razmene mt'oniadja bieeveotna vakoa i posiace u ovom danakn^m smisiu i^biii svaku svrtiL Elektrovka poku preimiw pe- ruke za isio vremeu susednu sobu i nadrugi koniineni. Ako primalacoi- ye pored kompjuiera. ponika cega sa£ekau u _elekimn>koni sanduietu* Kolidaa mformiaja koji se urn pvtem make preneii je neo^amtena. a prenos ce kokiaii manje od poiunske marke.
Posioyed; leiekomunikjcije su jok prilidw skupe. nedovolpio razgrana- le. a prenos poruka oije bai najprecizniji. All pravic daijeg razsoja se na- slucuje. Compuserv'e. jedna od posiojedh mreka. i Tfk'A omogucavaju preiplainiaffla da prosere red leien)a aviona T%.A. da provere da ii u avioBu ima mesta i da kupe kartu orkucasanjem broja svojih kredjiaih kattica. Po redaa Peter Mchugh-a iPiier Mekhjui poipredsednika PA'.A ovakav sid rezenaaja ukazuje na oabin primene kompjuiera u buduc- Qosti. Vecina ameriikih banki radi na razvoju sopsevemib sisiema ponto- cu kojih ce kiedike. puiem svojih kompjuiera placui raduK, prebacivati part sa jedno; raCuu na drugi. prevent aii kamaie. i sve to do sada neizbek^. Cekav u redu u band. Dovoijan je same kompjuier. modem laparat koji omi^itdiva vezu sa baodnim kompjuieromi i nanvno nCun u hand. Bankc obeavaju zakliiu od mahinadja (prebacitanje para sa lu- deg na svoj radioj pnnocu vike lozmki koje ce same kiedika znad. Ipak dnjenica je da mjedan sistem povezan lekfonskim linijima nije potpuno
Sta je tesfacka iateligendja?
Paraleloo sa iclekomonikacijama razvijaa se i izv. vekladta inteli- gencija. posebuo oUasi .razumevat^ govora'. CilJ je da se sa kompjuie- rom razgovara a rm da se kuca na lastaiurs. Kompjucer ce razuneti in- strukdje i uraditi om kio se od njega zataieva. all samo ono Sio je progra- tcurao da razuae i uradL Bak kao HAL u .Odiseji u svemiru' Interesaa- 100 je da se bak u Halovomgradu Champaign I Sanpebniudrtavi llioois nalazi kooipaoija Supersoft koja je oa putu da proizvede prvi debar sis-
lem za razumevanje govora sa IBM PC (mall kompjuieri. Piedsedcuk Su- petwft-a Herb ScbildiHnb Silii smairada^govornajbolji nadn komu- nidrai^ sa kompjcicrom. -Ljudi razgovaraju jedni sa drupma i fete da razgovaraju i sa kompjuierom. UosuImh. vcc govote i sa letefowm na ncki naCin'. A kad se potpuno usavrke sisiemi za razumetat^ govora. ptogramski jeaa vike nece bin potrebni i mko nece norati da zna ka je bajida bi sabrao dta broja pomocu kompjuiera. Reci cejedmsutaoma- kmi' _Sabeii mi 73 sa go",
^0 se rite razvoja ostiiib oblasd vektadke intel^dje mikljeiga su podeijena. Posebno kad se radi o ekspeitaim sisiemima lespen sysiemsi koji i^ukavaju da od kompjuiera naprave lekart. infet^re i heinidare. Ti siviemi su bazirani na vec posto.iecem hudskom znaigu iz odredene ob- tasR. Sa primer, lekar ce ubaciii sve analize i podaike o paeijemu u kom- pjiaer i makioa ce izreci natvrrotarniju dijagoozu. Tienuuio posioji ne- koliko sisiema i.Mvcin za dijaguozu menii^usa.Cats-1 zicfravku dizei kikomotita. DendraJ za organsku hemijuj. Tvora Mteio-a iMajsmi sa Stanford univerziieusuvTlo ponosni uspehom svog progtama. Sttu^ci iz osam naudoib instiiucija su dobiii na uvid siruaeiju jiacijeaia. dijagno- zu koju je p^vio Majsin i dijagnoze petorice soudryaka sa Stanford. Majsiflova dijagooza ^kazala se boijom Medunm Marvin Mioski sa In- wtsia za lehiMlogijD iz Masadusetsa iMITj smatta da su postojed pro- trami pteuski i da jok ne zadiru u sukiinu ptocesa mik|efiia. 1 Piier Mii- Imeo iz .InformaiMn builders-a' smatra da se trece mnogo oapredot aii u oblasii vekudke nSeligeiKije ger se nc poznt^ dovo^ proces hudskog miJIjetijat i da ce jos dugo prirodna inteligencija bib jefnniji od vekudke.
Orvel mozda nije bio a pravu
Roboiima ce se posveuu vetika paftija. Po oekim ameridkim prora- dunima. ^)00. godine ce najtrafemji bin sirudojaa iz otc oblasu. Japan, koji je do sada bio u senci .Amerike (kto se tide mikroptocesoraivo^ce glavflu red u pri^odnji i upoirebi robou.
A sada malo o ptoblenuma. Oni lehnidki su i daitas tec prisuini Smana se da je svaki bolji program bespnvno kopiran bar jos u desei primeraka. Joi oe posioji ludin da se lo spiedi.
Kw veravauw svaka revoluuja i ova ce doneti sa sobom note soci- jalne dileme. Po redima Oejvida bnela, urednika dasopisa .PC norld' oajyafnjje je sagledaii problem prekvalilikacije ladne snage. Socijalne riMe bi se m^e pr^abiiL Oni koji nemaju za hraoo nece knpo- vati ni soAvare. Potrebno je ljude obrwvati, o^osobiti ih za postove koje komp.nner ne mofe da obivija. pokazan im da je to ipak gomila krafova i mciala koja ndi same ono kto joj je redeoo. Nespe^ je da kompjuier mofe pozinvoo da uiidt na p<^l|kai^ kvaiiieia zivota. Co- vek. c^oboden dosadoib svakodnevnib poslova. ima vise vremena da sc posveti kRUivnijiiD sivaiima.
Veze medu ytrdima ce se udvrsiiti. razdaijine smanjiti. .Mozda Orvel ipak nije bio u pravu
(Auior je rugisur kompjuterskifa nauka sa b^njorkkog uniterziteiai
SVET KOWJUTERA / OKTOBAB 1964
GOKDRI SE
Rl’
mjnocniJi
PERSOnRLHC
Iff jt licM nnur i^voMnlio •MM mMerijM o4 M4a aijtedk u tat kltse. keji mit ia ft pfftit I kM^jottrska
jdt je prt in godlne IBM PREDSTAVIO SVOJ PC u bo- lelu .\'aldorf Hin jt pn«uino siMinak siniiivika i nonnan. Ouda je prodaio oko mi'ron PC-a. i ra£u- nar je posuo gotovo mdusnirski sundatd u svojoj oblatti. N'a irt- ci rodtndan {vop prvenca IBM je zakupio hotel u 1620 soba u
Dala&ti I poztao oko 2400 ljudi .od unaia" da bi pnkazao ivoi novi proi7\i)d. Auoosfeni )t pod- ftcaJa na lude tndeseie. iako oo- ti n^nar pripada 9igunio ne- kitn dmgim. mo2da tudim dtve- defctim. Pivo I \iDo;e teUo po- locima. ^ara^no na rafun kuct Iza le lake zabave odvijao «e .teiak" biznis. IBM AT jc n»- oitno ime no\<^ radunara u po- rcdicePC-a. ATjesktadenicaod Advanced Technologv. To je lid- ni ndunar c dvoaruko trcom memorijorn od najvenb perM* nalnih kompjuirra kojih ima na ittiUu. Ima mogucnni f«Kaaja u kompjuieisku tnteiu. lako da
I deaetinc kontnika mogu lilovT^ mm komuniciraii > utin pen- I rcmim jedinicama. laim prc^ra- I miiaa i podaama. IBM jc phka- I eao 1 »%aj pni program koji radi » . ptozorima". Naime, ekran je I programski i^e^en na ndtoliko , fekcija u kojima se odMja i&io'- retneno nekoliko prognuna.
I poslednje vreme IBM je po'u- kao nekoliko pravlh poieza da bi poboijsao ••oju prodaju.
PC junior >« aije bai najboije prodafao. Zato je taiunaru po- vecaaa velitina memorik koja se dobija u osnovRoj verziji. prome- i^rna mu je lastaiura. a cena SRizena u 1269 na 999 dolara. Meduiim. u non AT pola2u veli- ke nade. L Ojegaje ugradcn noti lniel-01 mikipproctsor S02S6 za koji je IBM kupio i iicencu. On
rad) 2 do 3 pula biie od proceso ra m agndnwg u PC-a i PC XT-ea. S o\un iiiikropfoc*>orom mofuee je obav^aii nekoliko za- daiaka iitovremena. Zato ft na lom IBM-Ofom radunaru mogu- cc radii! 5 progrannma koji >u do sada bili nameiueni tamo velt- kim wtemims. Ceru mu je 3995, odooino 5795 ddara.zutitno od vem.je. Ono iio brine IBM-ote struir^e za crAiie je da otaj DO\i liCni raiunar ne bode kon- kurencija ^amom IBM-u. odnof- no vecim siaemitna ove firme. Izgleda da ovaj novi IBM-o\
pto) z\od nede ufroziii APPLE-a koji odhdno ptodaje '\oje mode- It lie i Mackintosh |9fl.000 za se- dam moeci ose godinei. a kuji su dost! jelciniji od notog IB.ki- -a. No. nisu h»i ni lUa klata.
Da ne bi bilo problema • proda- jom notog AT, IBM je organizo- vao oajt'Ku reklamnu kampaniu poznaiu do sada. Ratunar le see u prodaMiicama i oOekute >e da « do kraja godtne bin prodato oko ,10.1)00 primeraka.
PC I U NASOJ ZEMUI
iiiisia.il nutku je IB.M-dv prvenac lednos* tarn naztao PC Iperwoal com- puter ij. Iiini ndusari. Za ufflo tngodioe IBM Kotrvopoviieod
35 - <nog irziSta. a i dabe w u siilnom tuponu.
Poscbna karakteristika PC. orga- mzos anog oko $0Bb mikreproc^ son tod kojeg sigumo ima i bo- bib). jesie izuzHso bogaisivo soT- iverske podrike. ko je uosialom uvck I bila glavna karaktensuka IBM-ovih maiina. Zbog s\ega toga mnogi drugi proizsodari kompjuiera laminju vapksene modele koji su. manje ili vrie. kompatibilni sa PC. pa k kite udsak da je siandardni litni la- Ouaar najzad naden.
Ono ko mnnge koji raOunar pn-
h>ai2iu kao neopbodnu alatku u svakodnecnom radu mole po- sebno obradovati. jene test koja je oedavno siigia iz .iRHnrtj- da'. generalnog zasiupnika IBM-a za Jugoflaviiu. PC « od ove jeseni moci da kupe i nak kupci.
I'zalud smo se ponadali da se .lueflrejd* nece povesti za pn- merom nekib nakh proiztodaCa rsfunara i da PC oece koliaii na naletn tiiiku tike nego na tiliku Mbedojh zenaba inunjc od *UU0 DM iLi 2000 englesktb funtii. Po- Cetna cena Je SOOO dolaral!'
SPECTRUn
HR
RRSPRGDRJI
Sottiii uSiMkItfotik pagMs: QL /t M Mtf* jiea je grtutuk
proifloJiift ifKrnima l6AkM»i ipecinm^S Kb kapdmt w di/e >oft*etski pokhi ii 6$ fmti Kla^ SinklertCliseSindairije izgl^ teko sednu problema eezanih za ambiciozno zamikbeni QL i ouj raOunar u zaista pnmamb’tim karakierisiikama i posebno povotjnim odnosom pcrformanse crnaisio je i inaCe u\ ek bila najiaia strana Sinklero' ih proizvoda i poslednjih meseci uredno ui2e do kupaca. C ak se. za najbliiu huducnosi. najatijuje njegova prodaja preku kirokog lanca prodat nica. L' isio s reme na iiZiku su se pojastie i brojne nezasisne firmt koje larwtraju soft t er i hard\er-ke dodaike za QL-a. ko osairacunarCimjoiairakiisniiim S drtige stane. spectrum k osuo bez ivogjeflinog kampaCa. koii je po reCima direktura Sinclair Researcba. NajdZela Serla i\igel Searlei. odigrao svoju ulogu ■ po procem firme nema t ise razio^ za niegos u proizsodnju. U isto treme naiavijen le^estanakpcoizsodnjei 16 Kb specinima, a kupcima speciruma -18 K se sKdajepoklon u softs erskim proizsiidima u srednosu oko6U fumi’Takode. kupci mikrodraisj - imerfejsom ’ dobiiaju 6ak Cetiri besplatae kisete; demonsiracioni biznissTas«ord-om2i Masienlie-om. kasetu s igrom D Am Aiac i programom Games Designer, kao i Mank-kaseiu. Sse su ■0 potezi lulosVcni stanjem na iiZiku I na iztestan naAn ne ptedsiasbaja iznenadenje Mogucnost peestanka proirodnje samog spectruma ikojeiiu^ u proii^ bio uobkajen naoin ponaiianja Sinklera pri pojasi notog modela i kaiegoricki se ndbija uz obrazloLen^ da on i QL pnpadaju sasvim razlifitim klasama. Ipak. ■zgleda da se njegosa proizsodnju sell u Ju^u Koreju. lugoslasiju I ISKRA) i joJ neke zemlje.
$10 se life poslosnog itspeha. Klajs Sinkler moZe biii za^soban: 43 odko cngleskog trZika kucnih rafuoara pnpada njemu. a ZS model) su prodani siron sveta u zadjvbujucen broju komada - fak 3 miliona.
SVHXOMNurm/ (xrofiM issd
o na goCclku
I II
K/
dustrijske revolucije i ovo. do jute radikaino, milljenje danas je opSia prihvaCeno. Ja &e poipuno slaiem s tim. mada bi proces o ko^is govorimo pre irebalo tmatrati ireiom. a ne dru- gum revolucijom
Po meni prva revoiuciia sc odigrala u vrcme kada je (ovek nauCiu da teje i iaojc. ekondavajuci lako nomadsko lovca koji je ailom pnlika vc6nu
provodio u polrazi z.
Seljak je. kada vei govorimo o lom prvom revoiucionaru. mogao svojom ratar&kom delainoite da hrani scbe. all I nckoliko osoba oalobadajud ih poirebe da se aami ishranjuju. I oni su sc okrenuli pravtjmju sivari - aiova aa poljake radove. poauda za kuCu. kodija . w. — i™.., puiovanja
brodova y.
Podeli
irane velike povrtine od neprijalelja. Mnogi «u verovBlno talili za 3^n<
ixnijirr
odraz loga, afi Je ova promena dovela do poratca i iirenja tianovniitva. Nije bilo ianse za povnilak na staro.
Druga velika promena odigrala se krajem XVlil veka. kada smo naufili da izgradujemo predmele ne pomocu ruCnih alalB ve6 poma£u matina. L' sivari. ova promena je bila posiupna; maSine za tkarve odevnih tkanina. iako rueno pokretane. i mnogi drugi pnmeri postojali su joi o rimsko dobr *
element u onome
ilo nazivamo industrijskom revoluci- jom bio pronalazak snage pare, koji ni- je davao samo maiine za industriju ve^ I snagu za transport. Energija uglja za-
ergiju
Opel 'sc sianoVniUvo povctelo. ljudi su puiovali jot dalje. a branjene terito- rije su postale vece. Opel su Ijudi 2ali!i za protlotcu kojs je pc»tojala
naieg svakodnevnog iivi oko naiih ognjitta, bivale sye bo^lije.
Veiiki broj Iju^i je postao Slobodan di vodi misaoniji, sludiozniji livot na uni- verzileiima za. u krajnjem. dobrobil i hapredak nauke.
Tako dolazimo do trete velike pro- mene keja leti na nama - Izv. druge in- dusinjske revolucije. I>elimieno. ona je izazvana zamenom radnika u fabri- kama robotima i rsCunarima. a deli- miCno kvalitaiivnim skokom u obradi i prenosu informacija. A u celosti to se. ovaj ill onaj naCin. doliCe kompjuie-
Pozitivno u ovom procei , se ljudi oslobadaju letkog rada u Tabri- kama. Negaitvno <i ono tea ved vidi- mo) jeste to tto raste broj nczaposlenih I siromatnih To je jedna od nesrednih posledica koju ireniitno ne moiemo da ■preCimo, ali je, verujem. tamo pnvre-
GnSo^ badacaosti gase^atace obiki zitota aa bazi sijkipima - nkao je ser Klajr Siakler (Clhe Sioclair) pnd Samom Koagnsa SAD za piiaaja badacaos^ ti. OfaJ gotor preaosim a celiai
Dsnas
science-nction, sutra srvaraost: buduca iiioa vozila kojima M upravijati in(eiigeiitn« maSine
padom broja zaposlenih direktno u proizvodnji. Tamo gde je 40-ih gudma radilo odsto u fabrikama. samo po- la sioleda kasnije nede radili ni 10 od-
horizonte koliko t pretbodne dve.
Ovo jc pogicd na naie vreme koji je sve populamiji. To je. verovst"" - — Ian pogied. ali ako oslanemo
lalogTji ta industrijskom revolucijom
promaci te nam jedna mnogo dr
lidnija slidnosl.
' Umesio vradanja sioledima i hil ina godina unazad za poredenje iimvreraenom.ja bih vas vraiio u . ilosi dak milion pula dalje od podeika
godina. rodiio se netio jedin
ijenika dudne slotenosii spajala s rastudi u svojoj finodi dok nisu podelu da Iranstormitu sundevu sveilosi ' '
SVET KOMPJlTTEflA / m
M Mmm reprodukuju. Mitijardu godi> cu (u ovc prve bakterije. tako lajan- uvepo naat^e i apajajUCT se u tive ko- Uwije aazvaae atromaioliti. bile jedini tivM. AU. Hi mllijarde godina kaanije one au evoluirale u Coveeaiutvo.
Kada sam bio deeak Sitao aam nauC- no-fantastiene pride. U co vreme glav- na lema j« bilo otkride nekoa bvoinog oblika razlieilog od naSeg. Populama ideja >e bila 2ivot zatnovan oc na jedi- i^qjima ugUeaika, ved ailicijuma. Us- koro de. ja mislim, ove pride i^edati neobidoo prorodanake jer de iivot za- sRovan na aiUciiumu poalojali. Or no- de biti proizvod pokutaja i greiaka u proceeima u proioplazmi lokoin milio- na godina ved rezuhat dovekovih napo- ra u samo jednom stoledu ili mapic. Smatram da de put na kojem <c tilici- >um-elektronska indusirija ved nalazi dovesti do tivoia.
Ljudski mozak sadrti. kako mi je re- deno. deset hiljada miliona delija I sva- ka od lyih moie imati hiUadu veza. Ovako ogromni brojevi se korisce da nas obeshrabre i navedu na to da od- bacimo mogudnosi konstrukcije maii- ne sa sposoonostima natik na (judske, ali tmo sada doili do trenutka kada smo u to matye sigumi. Uskoro, motda tamo za 1 0 Hi 20 godina. modi demo da sasiavimo maiinu slo2enu saiv ljudski mozak, a ako modemo on- da to i hodemo. Potom mote ptodi do- sta vremena da lu maiinu nadinimo in- leligenlnom upisom odgovarajudeg sofvera ili promcnom njene stnikture. ali de se i to. cakode, dogodiii.
Siguran sam da de za nekoliko dece- nija, a ne sloleda. silicijunuke mi^ine prvo poslati ravnopravne. a zatim i oadmaiiti svoie ljudske pretke. A (ada, kada nas nadmate. bide sposobne da same sebe konstrvitu. U pravom smis- lu redi bide reproduktivne. Silicijum de j okondati dugoirajni monopol ugljenika I - i nas. preiposlavijam, jer se viie nede- mo modi smatrati vchunskom inteli- gcnciMm u znanoj nam vasioni. U principu. ovo bi se moglo sprediti : bide onih koji de to pokutali, ali de se to ipak dogoditi. Poklopac Pandorine ku- tije je podeo da se podite
^gledajmo malo boUe sadalnjost. Do kraja ove decenije pad proizvodiqe bide okondan, a broj radnika u indi^ iriji Britanije manji od 10 odsto. Proiz* vodi de. naravno. bill i da|je potrebni. ali kao Sto je to ved sludaj sa poljopriv- redom. uvoz i tehnidke promene de uti. cati da se pad broja zaposlenih u in- duslriji ne oseli.
Pride o infortnacionoj tehnologiji mogu da nas zavedu. Tadno je da je jedna od osnovnih erta godina koje dolaze dramatidni pad, motda i za fak- tor 100, izdavadkih cena, kako lehnika video-diskovs bade zameryivaia papir. ■ ovo mote bill znadajno isto kao pro- nalazak pisane redi ili Kekstonovo (Caxton) uvodenje olovnih slova.
rida o infonnaeijskoj leh- nologiji zamagOuje suili-
da kate da ljudi upravlja- ju informaeijom a ne maSinama. ali aulbna nije u tome. Pra- va revolueijn km podii^ je revolttcija inieligencije. Qekironika zsmenjuje
Sudski um. kao ito je para zamenila udsfce miitce, iako je zamena • najma- egeg inieleklualnog poslupka u proiz- voditii lek na podetku.
iapanci. sa ICOT programom. imaju za ^ da naprave radunare koji de ra- XOUPJIJTERA / CVaoeM 199*
dici sa pojmovima, a ne sa brojevima, ■ koji de bill ne hi^ade puu jadi od da- naiiyih. Ovo je izazv^o brz odgovor Amerikanaca. Posloji veliki zajednidU program razvoja vodedih kompjuter- skih kompanija SAO^ taj program je ogroman, a i IBM. iako nitia ne govo- ri. verovatno ima sopstveni program vedi od svth.
Ovi program! obuhvataju ono too se nejasno naziva peta generaeija raduna- ra. To je zaisca potpuno nova vrsia ma. tina i razlikovade se od.danaXnjih radu- nara isto kao tto se razlikuju danainji kompjuteri od maiina za sabiranje. Bez obzira koliko modne. ove maSine nede ostaii dugo previle skupe. zahva- ijujudi napretku indusirije poluprovod- nika. Jednom kada budu na raspolaga- nju, one de podeti da zameiyuju Ijud- sku inleligenciju i na najviiem nivou apstrakclje.
Jednostavni mikroprocesor ima do- volino inieligencije za ssd^nje robole
110 se koriste u proizvodnji. Kako ro- bot! budu udili da vide i osedaju, moz- govi de im rasii. Najzad, i to ne u iako dalekoj bududnosti. oni de donosili od- luke na samoj proizvodnoj traci, .ono Sto dsnas radi dovek.
Van rabrika mi koristimo ljudski um pee svega na dva nadina; za proSireive znaiya i donoienje odluka. Prvo od ovog danas nije privilegija samo dove- ka zbog razvoja tzv. ekspert-sistema u kojima se stedeno znanje s(rudi\|aka. iz rudamva na primer. smeSta u memori- ju radunara. Prenos znanja sa doveka na maiinu nije ni lak nl brz. ali jednom izveden on moie da se kopira po ie|ji na bezbroj radunara.
Sposobnosi donoSenja mudrih za- kHudaka. koje odekujemo od dokiora
111 advokata. na osnovu brojnih ili os- kudnih podataka de joi dugo oslali monopol doveka. ali ne i zauvek. Pets generaeija radunara de modi i to. Suira demo naSe zdravsivene tegobe jgovorici radunaru isto kao i doveku. Dodi de vreme kada de lakva maiina bill u ku- di. pa nede biti poirebe da idemo leka- ru omogudavajudi nam ronogo redov- nije pradenje siaiya zdravija nego Sio nam to danas ekonomski razlozi do- puitaju.
a ita je onds svrha svega ovoga. ako u toj zamil- Ijenoj bududnosti nema poslova? Izgieda dudno, ali motemo da nademo analogiju u proilosti. Slobodni ljudi Periklove Aline nisu vodili mnogo dru- gadiji livot nego ito demo motda
lde demo
>i robove. ZahvaUujudi
, obrazovaiyu. slobodni
Oudi u Alini izgieda da nisu imali pro- blema sa ispuryavaryem svog vremena. Kao Sto su i oni radili. i mi demo obre- zovaii naSu decu da cene lepe sivari u llvoiu. da zavole umeinosl. muziku i nauku. Ipak. mislim da de, ia-
ko lo izgieda dudno, biti lakie da se napravi maiina koja podudava maie- matiku ili lalinski nego ona koja igra lenis. jer ovaj drugi posao zahtevo do- noienje zspanjujude suptiinih i brzib procena i odiuks. zajedno s preciznotn akeijom. iako se to sigumo mote ura- drti. I bide uradeno. Ne. naravno. da nas oslobf^i zadovoijsiva igranja igare ved da nas oslobodi monolonije i opas- nosli na primer jednog skoro islo loli- ko slotenog posla - votive auiomobi-
vaiqu s jednog mesta na drugo u bilo koje vreme. Za to pladamo cenu u Ijud- skim iivolima i zagadenosti naie okoli-
Bududnost obedava bo^e reieqe. Predvidam da demo imati poipuao au- tomatizovana lidna vozila sa svom tlo- bodom u prostoru i vremenu kao ito je imamo sa danainjim auiomobllima, ali upravljana inteligentnom matinom. Ona de se napajau elektridnom energi- jom iz sopsivenih baterija koje de motda dak biti punjene u votnji putem iadukeije. Ova vozila daleke budud- nosti bide beiumna i disia. ali iznad svega. oslobodena mogudnosli ljudskih grelaka, Ona nede morati da budu og- ranidena na lOD ili 140 kilometara na
300 km/h bide bezbedne i ekonomid-
Magneina leviiacija mote zameniii todkove, e uz bo|ji kvalitet votnje i duti tivot vozila. poito nede imail po- kretne delove, nede bill polrebno ni sialno servisira^e. To de bin vozila sposobna za najdute votnje na zemiji, vodi i u vazduhu.
Pov<
ivrieni
ju kompjuiersku opremu dovodi do suitinskih pobuljianja u oblasti usiuga. Jedno od nh je i delijski radio-sistem komunikaeije koji se sada razvija u ne- kim gradovima SAD. Smatram da je lo jedno delimidno reienje opiieg proble- ms povezivanjs ljudi teleronom. bez obzira gde ili kada. Samo nas ekonom- ska ogranidenia, a ne tehnidka, spreda- vaju da imamo zaista lidne lelerone.
KOMPJVTERtXOVArst
opsianu u za nas neprijateljskoj okoli- ni. Tako ce puslirge procvetali i rudar- ska okna bin ocvorena na dnu oekana.
U joi dalioj bududnosti. kombinaci- jom blagoslanja koje de nam ovo novo daba doneti i tehnologije koju de obez- bedili. motemo zaista da podnemo ko- ristiti svemir za naiu dabrobii. Modi demo da konsiruitemo pro^ran, za do- veka pogodan svet u svemiru. dom ta hiljade ili milione ljudi i ako tako odlu- dimo motemo poteli da tragamo za svetovima van nsi» sundevog sisiema i sa naseljavanjem aalaksije.
Prmls Dratsss Pefotic
SOFT SCENK
Zablude o
„pametnim”
masinama
KOMPJU- TER NlJE NEPOGRE- §IV
I'dtktmakomndwattast fnsie, * mi Dtta iM bt4tm*iaim*iiai»k*mai$wnie ieae
OuJ ko veruje da m rezultati izn£uMvan}t poiso6i konipiu(eTa d vrakom slu^ju laini, ili jc veliki opcimisu ili DC zna mi^o o kompjutfTima. U ovari. u elcktronskom raiooaru sc pojavjjuiu greSke, a mi treba da budemo zadovoijni ako aisu suviSc £cs(c.
1 dkepni kalkulaion, ckspeni 2a lablicu mnozcnja. nisa van svake sumi^. Oni imaju svoje siibosn, karaktensti£ae za elekiroosko ntuoaj^e. ab po$to u svakodnevnoj upotnbi oaji^ daju taCac rczultaic. sUoni smo da povcrujono da su savrkni. A lo ^ pogreiai) zak^uiak koji moke da ma ozbilpve posicdice.
Sitae gnikesemmue Ako dkcpoi raiunar u£bo Ezredunava disu3-f4-7idaic
2 X 3 — d, (0 joi IK zoad da on uvck a6K) radi. Rcciow da ircba izvaditi kvadratni koran iz broja 2, a potom bro> koji sc dob^ kao rezultai ponnobti sa samim sobom. Taian rezului bi irebaJo da bode 2. Ako katkulaior izndaoa da je to
1 .9999999. Remamo jc^ lazloga da sc zabrinemo, jer uj 1^ mokemo da (Hibvuimo kao 2. iako oas situ greika opomii^ da ima razloga za opreznosi. Tnba ponoviti opetadiu. i to sa rezultaiom prvog iztakunavania. Ako ovoga puu ne dobijemo opet 1.9999999, nego rccimo I.9999998,iooDda znaii da 14
Velika Britaaija
VeKka Briianiia, »i^ $ najv dim btojcm liteib i kucnih ndun. ra u svetu. pre^av^a je progr Rtima oameoietiiffl igri i zabav Skoro svakodnevna na tdbitii ■ pojav^je nova kaseia, a pedanu stadai^ri mikro-trkikta urcdn beleke put do onib kojima je
namei^na.
Kofistedi sc podacima dobijei od najjadib ^vadkih kuca s Q trvi napravili smo cop-liste najpt pulamijih pfogranu namcajcm ZX Spectnunu r Commdorcu 64.
oaia dudesna sprata gieki u ratunu i da se grekka, sa svakom oovom openci)om. povecava.
Ako se lakvc g^ke dogadajo kompjuteni koji svake sckuode obavya na biljade raCunskib t^Ktadja. on noie u najkracem vremenu da da potpuoo pogiekac rezultaie. I onda. ako neupuceni korisnid imaju bezgnmdno poverenje u kompjuier. kto je test shidaj, ovaj maze da dajc i sasvim neobidDe rezultaie, a da se a njih uoptie oe posumnja.
Moie 4a im se tenije Upravo lako se ponela jedna poznaia firma. proizvo^ aaudno-iehnidkih radunartpre nekoliko godina. kada je irebalo da prode nekoliko nedeya dok nije prunala otiglednu gi^u svog najnovijeg kompjutera. kojiai se ioade ponosila. Taj laiuoar je radunao da je 0. 1 : 1 0 •« OiXI I . lako svaki osnovac zna da rezultai neba da bude 0.01 . Tek kada je ovo objavIjeDO u .>yujofk lajnisu''. proizvodadi su prihvaiili da se pozabave greikom. Pokazalo se da jc grubi grekka u izv. sistemskom programu ptokla krozsve koutrole i prilikom pmaranja binamib u decimalne brojeve dovodila do grekke u dcdmainin mesuma.
C svakom sluCaju. kooipjuierska anunetika nije j^nosiavna stvar, ito, naravno. nije opravdame za pogrekne rezulute. jer su li problem: - i igibosa reketga -godinama
|
po/iuii. MaiematidarMlijcm |
SPECTRUM |
|
u ovoj obitsti. kade da .radunari mogu bczuslovno tako da se koncroliku da lyihovini rezuhatinia modemo da verujemo". On je pri tome svakako misJio na oeposredni .izlaz" imemih kompjuterskih ancmetidkjh funkcija. Ati grekke u raduou mogu da se pojave i pri besprekomoj kompjuterskoj antmetici - onda. oaime. kada programer nespreuto ili pogrekno oapike svoj ptogiam. A ovome se desfo ne posveduje dovoyoo paitge. Savesni programer zbog toga pa^vo tesiira svoja rekema prt nego klo napike i jedan red koda. a onda tako uradi program da se pojavi kto manje krilidnih siiuacija kako bi iz makine izvukao mtksimum tadnosti u izradunavanju |
ICRA PROIZVOOA |
|
1. FallTbrattk (Micromega) 2. ■letSetWil))' (Software Projects) 3. Jack aid tbe fFTm) su«M.n 4. Toraado Low (Vortex) Level 5. BiaeTbaadcr (Fotudiy Systeinsi 6. 'Match PoiM (^ool 7. Cbegwmd (Pskm) Fl^ S. 3D Tank (Reairunei 9 Lords tf (Bejrond) MiMghl 10. Psrtroa (Bevmxl) |
|
|
COMMODORES |
|
|
se pokaiu nepouzdanim u radunanju, ali samo ako im se za to pniii fflogucDosi. Oa bi se to spredilo. svi aktert moraju da daiu maksimalas doprioos Proizvodad kompjutera mora da vodi brifu o tome da intcnii programi i u granidnim sludajoima budu n pogledu artimetike besprekomi. Za pri^ramera, opet nije dovoyno da tadno poznaje karakienstike svoje makine. On mori dase tazume i I awliza grelaka. jer de samo tako bid obezbeto od podmukJib zamki eiektronskog radonanjt. TANJUG - ^Kcijalni seiMs |
IGRA PROIZVODA |
|
1. SpaceWalk (Masienronic) 2. SenmMe (Intercepiorl i I.MX Raccn (Mastenronics; 4. Manic Miner (Software Projects) 3. Dnck^nM (Mastenronis! 6. SnbHmW (Mastertronics. 7. Hnrmiiet (Hacesoft) PreMe 8. FRgbl Path (Amrog) 737 9. Cblneac (Ocean) Jmier 10. Pnrple (Quicksilvi) Tanks |
SVET KOhPJUTQtA / OKTOBM 1384
|
Pomigakka fima .Mikrobaji scftver' (MicrQbiitt wftwani kopua prodije iiron) z(ni$e 54 luxie > viie od uoiiaak igan nnnerqenih rtduoaru specnvin. Kasd« su nanredno oprcmlteDe: rksiraviganme omotnicc i dmijna upuBtva odtju svu ozbi^nost u l(o;om j« firma ulia u posao. Vest sama po sebi ik bi bila nilta |
|
|
Mr- I ■ ■ ' ■ -1 |
posebno da nije rei o prognumma poznilih finw .Kviksilva", PSION. .Melbuni Haus" (Quickulva, PSION. Melbourne Housei i drvgih i da se to ne radi bez njibovog znanja. Softversko piraisno nanosi ogrofflne iteie (Irmama-kreaioriffla programa. No. dok su do sada bill beleleoi samo tiako seoma brojni) |
iluiajevi pLiaist^a u kojcm ju uiesivov^ pojcdiitci, ovo je prvi ;ab«l«ieni do^sj ofganiztn anog soFiv-mkog kriminalL Ot’ome. ugunio.idu oaruku ncdoreieni i ied(0 priinenljivi mcdunarodni zakoni o aaitiii soft vmkih proizvoda. Take finne proizvoda6 osaju g<HOvo nemocae.
Zai(o insiHiramo na (omc da piraistvo nanosi, u krajiqoj Imiji. ktctu koriinicima ratuoara? Pa. )cdn<MUvno uio iio tako i jeae. Pirai oHrie proiram nuditi trtiSiu i po dcsci puU nL2oj c«ni ncgo Uo je to u sianju pravi proizvodaitna naiem liitkiu » danas pro^am
kupujci za20<iinan),jtrc'Uin ceiK kasrte i vrenifna provednwi na koptnftju dnigili troikova ntma. noizvodaf u svoju ccnu tgre mon ukalkuliaau i mesace rada tima progranirra lokoni razvoja novog prajakta. rakiamu. poreze koje piada dnist^u. Ukolikoondapiratuzma deo (6es(o i stIo \aUki daoHriiiu. proizvoda£ gubi akonom«ku
monvaciju za rad i napu^ posao. a korisnik ra^unara osaja baz kvalitatnih, profasionalnih. ioftvarskih proizt oda. Pirai nazna da ih pia\i.
t rogram koji vam ^ predstavljamo dntace vas budnim celu no<5. Prilikom rada zatvorite vrata. uti- $ajte zvudne efekte. za- tamnite ekran sa grail* kom visoke rezolucije u boji, poSto bi ovaj pro- gram cnogao da privuCe i ostale ukudane da os- tanu budni ce)e nodi.
Program daje mogud- no&t da igraju od I do 4 igrada. Ima samo jedan nivo. ali sa razliditim brzinama. Predstavlja vrio atraktivnu i vemu : animactju klasidnog au- tomata za igranje flipe- rom. a cilj je da izbade- na loptica budc §to duie u pokretu i ne propadne . u automat. Lopticu I mdfete kontrolisati sa
|d>'a tastera (cotniDodor ustcrom i SHIP taste- rom). a parametre krcta- SffT KOIMITBU ' OXTOM tS$4
nja lopte (brzinu i tre- nje) sa funkcionalnim tasierima (F5 i F7).
Ova kompjuierska ig- ra Je za razliku od vedi- ne ostalih miroljubiva. Nema potrebe da uni5-
lavate letede objekte i svemirska dudoviSta. Veoma je zarazna, kako za dobre poznavaoce klasidnog flipera. koji u ovom programu tek iele da se dokaiu. tako i za
'XkM’d's. ' 7 o
one koji igraju prvi put. po§to vas kompjuter stalno nagraduje novim poenima (dak i ako niSta ne radite sa tasterima) sve dok se loptica odbi- ja o razliCite prepreke.
David's Midnight Magic je program koji je napravyen u kompa- niji za izradu softvera Apple kompjutera. Me- dutim igra je prebadena na commodor 64 i Jedi- ni detaij koji i^k asoci- ra na Apple je jabuka na jednom od odbojni- ka u koji lopta udara.
Nadamo se da de ver- ni zvudni efekli, atrak- tivna animacija i velika dinamika naterati i vas da se upustite u ovu raz- onodu. Cena ovog pro- grama je 3S dolara, a mo2ete ga nabaviti kod Broderbund Software, 1938 Fourth St., San Ra- fael. CA 95 901 (USA).
15
HARD SCENK
UsMVM karaktentl'ke ivalof dobrop kucnop rafunarasu: prafcM- ondlu usiaiura. do^oljno ^cliU mnoonja. praQka 'rsokc ruoluaj«. dohar ion. ni; prikliutaka a tffiine periferijs. snazan BASIC i fieksibi- lan sisitmski soli\(r. kao < <irnk iz- bor dobrop i jcfiinog 2pllkaIl^^op sofiKn. ] d«. za luit nijc >kuplii od kU.OUO dinira D\i najnoMja >u One Atmon i Amsimd CPC-4M ORIC ATMOS predsuvljj po- boijkanu KiTiiu odranije poznatog Ofje-a I kon«i proctor 6502. ROM ttna 16 K. Iz^anredan ion u kanala i knlor-pnfika vieoke ruolu- cije iB boja i 240x200 ladaka) ob«j- ^aju izxanredne igr«. a \»ma kvati- (eiaa tauaiun. Cenironia inlerlc^ namtnim ^irokom krugu iiampada i moguenost pnklju2en>a ■' dixkeimb tedinica Mxaraju raOunani pui I u ^la$ixTloozbi|jnihpnni(na Atfl10^ nd «fl|l«skotn triiiiu ko*ia ITOfumi. dok M u Zapadnoi Nesiadkoj laro- dajt po ceni od 700 DM
Dva nova racunara
AMSTRAD CPC -464 se pfoino- di u Juinoj kortji. no lo tnu ni lu)- mar^e nije smeulo da buda progla- i«R n najpnjamije kotnpjiuersko iz- nenadet^e ovog irta. Osnovns ka- rakicmtike su mu ZBOA proccsor. ROM M 22 Kb I R.AM u 64 Kb. Iz- vanndna lasuiun (oa ko)oj ui iz- dvojoK npk« za poi»enn|« kttnora i numrhdki sett, grafika % 27 boja i rezolueijom od 6^2011 ladaka luz 25 redova sa po 80 karaktera u tekst modu), (on sa tti kanata. imerfejsi za pallet za igru, klampad i 3~ disketu. uz ugraden kaseiofon i emo beli mo- nitor, kokiaju samo 229 funii |u Ne- nadkoi $e prodaje pod imenom Schneider CPC 464 i koiia *99 DM)t Zajedno s diskeioffl liija je ce- na oko 200 fumii korisaik dobi;a i CP M sofner i DR Ugo. CPC -464 je uraden veoma kvaliieioo. a izgle- ^ da mu je i BASIC izvanredan
Disketa sa 1.6MbMi
Nedovoljan kapacnei di^keic predsiavlia ozbilnn problem mn^ gitn korisnicrna raCunara. Ako je 143 Kb nekada. dok su raCunan imali maksimaliw 64 Kb sopMvene memonje, t Ido pristojan kapKiiei. danas je, kad 16-b(iae ru-tine imaju od 1 28 K do I Mb. viie n^o iKpnh- vulpvo. To jt rvdog tio proizvodadt spoljnth menrorijskih jedinica ne- pcesiana rade na razvoju sve mocni- jih populamih Ropi-diskoea iRoppv disci
Tako je kapacitei diskeu suloo rasiM. na 170 K. 320 K. 630 K 16
Cetiii japansk: rirmelFuji. Hitac- hi. Maisushiu I Y-E Dalai uptivo su objavile da su osvojiie proizvod- nju disketmih jedinica kapaciieu od 1.6 Mb! Dakle, na elastiinu plodu preinika samo 13 cm posulo jemo- gude snmuii milion i kstsio hiljada podaiaka. Zaisia impresivno.
No. Mauushiia (mnogiina pozna- tija kao Panasonic) je na tiiilze lan- liraJa diskeisu jedinicu koja moze di diia dxa razlidiia lipa upisa - obezbedujvdi na taj nadm konsnici- ma koapaiibiinosi sa svojim pie- thodnim modelon. Promeaom brzi- flc okreiapja diskete (300 ob'mi I Mb i 360 ob/min za 1.6 Mb) jedi- nica dita jedao ill dnigi tip, a itkoti- Hkacija lipa se vrki luiomatski samo sekund po ubadvanju diskete. Ceoa jedinice je 200 dolara.
SVET KOUPJUTERA / OKTOBAfl 1964.
MSX
invazija^H
Godinama v«i i poito^anjcm po- imalramo i koristimo Hi-Fi i vi^ •opremu. fMo-aparate i kioo-katDe- re, nxxocikie i automo^nle. velike kofflpjutmke jisienK japanskih pnK iTMadaia, oo.lo, na vcliko iznenade- i^. nijc i sa li^iim i kutnim ra^narioia. Raaloge za ovo bi irdia- k} irakiii u ncdovoljaij ponudj priv gramske podr^ke azijskt^ industrij- skog ugaota.
Saoa je ovome. izgieda. doiao kraj. NaijaCi ptozivodaft elektroo- ske oprane namenjene kirokoj po- trokoji. medu i^ma i Hitachi. Son/, Yamaha. Pionen. dogovotili su it o staodardiuciji raCunara. To znadi di cc moddr mikroradunara onh fifffli bill nardccnki i soflvcnki pot- puDO koRipaiibiini. da it moci ko- nstm i$te penfemt jedinice i progra- CM b« ikakvih mcdu^obnih pritago- datanja.
Standardni raiunar konsii Z8U aikroprocKOf. ima 32 PC ROM-a i 64 K RAM-a. prorcsionalau lastaiu- ni (obavcano $ \iie fwkcijikib lipki I izdvojeflim ti{4aim za pomctan^ kurzora). gianku viwke rezolucije sa najmaiqe S boja. vikkanalni ge- ticraior looa i niz imcrfejsa za pii- k^tivanjo kasnofona I diskoa. Uampaia. palia el igru. iid.
Rafunari s ovim karakicnsiikama noK oznaku MSX i utisak je da unoK dosca zebnje medu zapadno- e^ropike proizvodade Po nakem mii!ien)u pracog nzloga. lako korisK izvam^oi Microiori Basic, lako su izndeoi po lujviiim lehni- loikim normama. ipak ktmsie. ma koliko vrhuflski ZSOA. same S-bitni mikroproctsor.
Cip od 1 MbitaHBH
l uzbodbivoj irci izmedu amenC- kih 1 japanskih lirnii ita poh'u proa- vodnje iniegrainih kola iio vece giu- iiae pakovai^ kompwienti izgl^ da je IBM. irenuino, odneo pt^du. Osvojenaje serijska pnnzvodf^ me- moriiskog iipa kapaciieu I Mbit! Koliko ce ova nova tehnolt^ja do- tmiwii diijem smai^etp dii&enziji ra6ioara i povecaqu i^ovih mo- guenosti sifucTio ne tre^ ni govoii-
Cip je nden u SAMOS {Silicon and Aluminium Metal Oxide Semi- cooduciotj, napaja se naponom ud 5 V. memortjski ciUiu mu je 1.^ ns. a dimenzije lO.S x 7,7 mm.
SVET KOlfPJUTERA / 0f(T06Ali
„Plus 4” je namenjen istom kngu (Judi koji koriste i Sinklero* QL izuzetan uspeh Commodoreovog C*A4. danas svakako jednog od najpopulamijili mikroradunara. nije ..uspavao” razvojne inkenjere ove poznate nrme- Na 5. imernacionalnom Comnnodoreovom sajmu radunara. odrdanom poCetkom leia u Londonu. prikuzano je vi§e novlh mudela. U grupi kuenih kompjutera to su C- 16 i plus 4 (najavijivani ranije pod Siframa 264 i 364).
Commodore I6jma 16 Kb RAM memorije. 32 Kb ROM-a i sve ostale karakteristike slidne starijem C-64. Cena? Jednaka ceni spectruma 48 K. dakle 130 engleskih fund.
Plus 4 je raCunar namenjen onom istom krugu ljudi kojem je namenjen i Sinklerov QL - nalazi se na granici izmedu kuenog i malog poslovnog sisicma. Plus 4 ima ROM sa 32 Kb. 5to znaCi i veoma sna2an siscemski softver. 64 Kb RAM'H. gratlku visoke rezolucije, dvokanaini generator zvukd. kasetni i uiaz za palice za igru, kau i port za 32 Kb ROM kertidle s programima. Uz monitor plus 4 koristi i obidni kueni TV prijemnik. Cena ovog modela. sigumo zanimijivog i naSem triiStu, iznosi 249 funti. Zajednidko za oba modela jesie novi BASIC 3.S koji bi trebalo da otkioni jednu od glavnih zamerki i VIC-u 20 i populamom 64 - neprakli£an i teiko upotrebljiv programski jezik.
Modeli 8296 i 8296D pnpadaju, takude. 8-bUnim ra^unarima, koriste procesor 6502, all imaju 12S Kb Ui viSe RAM-a, port za disketu i vindesier disk, dok su monitor i profesionalna tastatura integralni deo marine. Sve u svemu,
Commodore
-novi
modeli
n
n iFiiCaiwffl
radi se o raCunarima namenjenim tzv. malom biznisu. o £emu govori i njihova cena od najmanjc 800 engleskih funii.
U isto vreme, firma je najavila skoru pojavu jog dva raCunara: commodore PC. koji ce biti potpuno kompalibilan s poznatim iBM-ovim [»C.ijoS jednog 16-bitnog mikrokompjutera baziranog na Z-8000 procesoru.
PC je izgraden oko 8088 procesora. ima najmanje 128 Kb RAM-a s jog 160 Kb
disk-memorije. a IBM-ova 320 kilobajtna disketa. RS 232 i
Centronics inierfejsi su standardni deo opreme. InaCe. predvideno je da PC bude prenosni raCunar.
Commodore Z-8000 ima 256 Kb RAM-a. i u osnovnoj verziji- podrtava dva nezavisna lerminala (max do 8). Radunar ima konektor ' za dvostruku disketnu jedinicu. vineesier disk kapaciieta 10 Mb, port za migida (mousej, moguenost ubacivanja matematidkog ko-procesora Z-8070, RS-232 i IEEE-48 interfejse ltd.. Radunar ce koristili UNIX 7 operacioni sistem, zajedno s BASIC intrepreterom. asemblerom i C-kompajlerom-
Spectrumov mikrodrajv - da Hi ne
FtSJ^KCIONlSE ZADOVOLJA VAJUCE
Oosis ^amorne pnic ■ dria^ja pre onog gUvnog: kako lo sve TunkcioniSe u praksi? Jcdnom reCju zadovoljava-
Uz fvaki TnikFodraT\' dohija ^ i jed- na demoniiltaoiona kaseia koja je po aadtlaju. oa lalott. airomainija od de- monalracione kasele koju sie dobili uz spectiuin. PoSlo ale posiavili inierface I na njegovo mesto i s njim apojili niik- rodrajv, ukijufiie ra^nar. polom izva- dite kaseiu iz njene zaSliine kuiijice i ubacite je u prorez oa drajvu. Ovo u£i- Kite pa^ivo i dokraja. Naredbom LO- AD. koja sada ima neiio viie parame- lara, udilava se program i xa mikrod- rajva ;
LOAD *"m";k;"ime"
Cde • upozorava procesor da se radt s inlerTaveom. "m" da je u pitaaju mik- rodrajv Cn” oznaPava rad s raeunar- skom mrekomi. :k; je redni broj drajva I mors bill u rangu od I do S jer se mole prikljudiii naj\iSe 8 jedinica. a pod navodnieima se upisuje naziv pro- grama. odnosno daioieke. Ono }to Ire- ba aaglasiii. jeste da je naziv obavezan 1 da se ne mole, kao kod rada s kaseto- fondom ostavili *'11 IP.
Miiljenja smo da je ovakva nolacija priliCno komplikovana i nepodesna za rad. tafnije da je bilo mogu£e na<h i eleganinije reienje. Odgovor na ovu komandu. prema upulstvu. irebalo bi eekati najdule 3.5 sekunde. koliko je potrcbno za pronalalem'e mesla na Ira- ci gde pofinje tralenj zapis. plus po I sekunda za svakih 16 Kb programa. Na lalosi. to nije uvek slu£aj. Islina. deiava se ponekad da sve traje i nelto kra^e. ali je mnogo £eSOi slu6aj da je polrebno 6ekali dosla dule. kaikad i svih 40 sckundi.
Razlog za ovakvo ponaianje jedinice leii u nrganizaciji zapisa na iraci - po- daci se stneStaju u blokovima od po 512 bajiov-a i ako je (a praktiCno je uvek)
posledrqi blok programa kraci od 512 bajtova oslatak bloka ostaje neiskoriS- £en. Prvih nekoliko programa se soiei- ■a ..u jednom komadu", odnosno jedao iza drugog. Kada «e, kasnije. jedan ’ program obriZe. a on se nalazio izme- du druga dva. to mesio ostaje prazno. Slededom prifikom. pri upisu. novi program popuiyava lai .prozor". No, ako je program dull od ..prozora" on ce poiraliii prvi slededi prazan blok i nasiaviti upis u lyemu. Zato su progra- ' mi u vecini sluCajeva iscepkani i nalaze se izmeiani s blokovima drugih pro* graraa. Zadatak sisiemskog programa ZB uCiiavanje s mikrodrajva jesie da ih sve skupi I prebaci u RAM raiunara. I zaio se de&avu da se za to potroSi puno vremena. /Uco neki blok ne bude pro- naden raOunar upisuje ..marker” i ispi- luje celu traku ponovo. pa ako i tada
gram not t'ounS” poruku. mada ime programa postoji u katalugu mikroka- ' sele. Cak, ako pokuSaie da iziistate program videcete da je program uiiian u RAM. ali hez problemaiifnog bloka
GDE „Rl. CrA ” PROGRAM Iskusivo pokazuje da brojne igre, ali I izv. ozbiijni softver. po prikljueenju interfejsa i mikrodrajva ne funkcioni- ie. Razloge za ovo trma iraliii u fiive- nici da je najvedi broj program naprav- l^n pre pojave Sinklerove imilavije diskete i da iesto korisii lokacije mik-i rodrajvove memorijske mape. eiji set sadrtaj menja s prikijutkom drajva ' Tako program ostaje bez neke od svo- jih rutina i to Je mesto na kojem dolazi do -pucanja” programs.
Medulim, uz ovu vrsiu problema to- kom vi^emesednog rada s mikrodraj- vom javijao se i niz ccikoda koje idu _na duSu~ samoj iedinici. To je pre svega ..viromaina” soflverska podr.^ka drajvu linage smeitena u prnstranom 9 I Kb ROM-u) ■ s njom loka dijagnoslika greltafca. tolerisar^e datoteke ili progra- , ma duline .2 bajtova. i molda najviie nemogudnosi pristupa do kaialoga i samih blokova unutar zapisa. Takode,
umeo da se ponaka potpuno neobjak- njivo: do beskonatnosii je pokukavao da uCita neki program ili daioleku. pa nije bilo drugog leka no da se li pored izrtCiie zabnine takvog piKlupka od strane proizvodaCa) ceo sislem raeu- nar-dravj iskljuCi. jedinica se sama. ne- komrolisano. ukijueivala u trenutku vadenja mikrokasete ild.
Sia rcei na kraju kao zaklju^ak'.’ Mikrodrajv predslavlja. zahva|juju6i svojoj brzini. kao ■ aulomaiizaciji ko- munikacije raCunam s progrumima i datoiekama smekienim na spoliiycm medijumu neosporan napredak u od- nosu na kasetofon. Sto se lie« pouzda- nosli zapisa i pristupa do njega nak sa- vei vam je; praviie ohavezno kopiju valnih programa i dacoleka na starom. dobrom kasetofonu. Problemi o koji- ma smo sum govorili ne javljaju se ta- ko 6esto da svakodnevni rad s mikrod- i raivoro eine neprijatnim i nesigumim. j all samu mogucnost njihove pojave ne ; ireba poicenjivaii L’osialom. praksa ' pravljenja back up-ova izum Jc profesi- onalnih raeunskib centara koji imaju kvaliielniju i skuplju opremu.
^(o se tiee procrne odnosa perfor-
precenjena i da ce u najbllloj buduc- nosli proizvoda^ morati da povuCe ne- ki poiez u pravcu boljc izbalansiranosci ovog odnosa. To sc posebnu odnnsi na mikrokaseiu s kapaciietom dvosiruko manjim nego kod proseCne diskeic : cenom dvostruko vecom.
Na kraiu. ako ratunar konsrire kao mocrru alatku za pomoc u profe^ionaf- nom radu. ako imate do\oljrto noica i maJo attp^pia. a ne oiekuiete iudo <y& o\e jedinice. mikrodrajx je prava stxar. Autor ovog leksia se mjednog trenurka niie pokajao fio ga je nattatio.
1
P.rimena kompjutera u muzici vi- :§e nije nikakva novost. Ve<^ smo navikli da gledanio razlifiic mu- zi<^ke grupe koje pored klasiCnih instrumenaia imaju i elektron- ske. Elektri£ni klaviri. gitare. harmonike. violine i drugi instrumenti su zamenjeni polifonim simetizcrima. koji vemo imiti- raju odredene instrumentalne modulaci* jc.
Medutim, pnmenu personalnih kotn> pjuiera (pogocovo commodora 64) pred- stavlja pravu revoluciju na ovom planu. Moguf^e je odredene note sa papira jed- nostavno prepisati u memohju ra6unara i definisati jaCinu i boju zvukova kojima ielimo da se note reprodukuju. Kompju- ter to nepogreSivo ta6no izvodi preko zvufnika lelevizora. jer u sebi ima tri ton- ska generatora i generator §uma. preko kojih moie da dcfiniSe i reprodukuje zvuk od piska lokomoiive do Suma vetra i cvrkutanja plica.
Danas je u svetu nezamislivo da kom- pozitor u svom radu nc koristi raCunar. Dovoijno je Sopenove note uneti u kom- pjuter. a on ce zatim veilo imitirati pija- nistu i svirati razli£itim brzinama (a da .se pri tom ne menja tonalitei), harmonija. ritmovima... U svakom trenuiku moguce jc imati optiCku predstavu o odredcnim
tonovima ili posmairati linijski sistem sa violinskim i bas kljuCem i notama koje se po njemu smepjuju u ritmu muzike.
Svaku od unesenih melodija tnogu6e je snimiti na diskeie i arhivirati ih kao ploCe (ali ovo^ puta digitalne jer nemaju §uma}. U slu£aju da se diskete oStete melodija 6t biti izbrisana.
Takode je inogude povezati kompjuter sa nekim elektriCnim instrumentotn ili profesionatnim klavijaturama, pa melodi- ju nc moramo da unosimo sa tastature ve6 sviranjem po dirkama, a kompjuter 6e to upisati na disketu. Dani i £asovi mu- kotrpnog veZbanja nove kompozicije se drastifino skra£uju, jer je za reprodukciju notnog teksta koji ne poznajemo dovoij- no vreme za koje demo taj tekst prepisati. zatim de kompjuter preko elektridnog kla- vira to odsvirati disto i osedajno (mogude je dak i dinamiku sviranja kontrolisati). tako da nemate utisak da svira maSina, ved vrhunski muzidar.
Pored muzidkih programa, vrlo su inte- resantni i speach sintetizeri koji sluie za elektronsku sintezu glasa. Zajedno sa ovim programima prodaju se i diskete sa kompletnim redenicama stranih jezika, pa je mogude da uneseie neku englesku knji- gu u program radunara, a on de je prodita- ti sintetskim glasom kojem se moZe me- njati brzina i visina, ili de taj tekst bukval- no prevesii na srpskohrvatski i to izgovo- rili naSim jezikom.
U svetu se sada prave igre koje se u di- jalogu sa korisnikom ne prikazuju samo preko teksta koji se pojavtjuje na ekranu. ved i preko zvudnika kroz koji kompjuter govori.
Danas je u svetu
nezamislivo
da
kompozitor
u svom
radu ne
koristi
kompjuter,
koji bez
gre§ke
reproduku-
je Jadinu i
boju
zvukova
K/?0 PRHl^'l W PREnOS
Commodore 64 je kompjuter koji hakerima obedava mnoga izne- nadenja. Kako hakeri ispoijava- Ju ogromnu strast prema kom* pjuterskim igrama. program koji ielimo da predstavimo sigumo ie vam doneti mnogo radosti i uzbudenja. Dva su razloga; prvo. zato §to je'pro* gramski uraden do perfekcije; a drugo. zaio Sto je to simulacija ne samo kompju- terski najpopulamije igre ve^ i igre koja ima najviSe navija£a i Kod nas i u svetu. Radi se o fudbalu.
Igra podinje tako §to se na ekranu pred- slave u velikom formalu dva fudbalera koja moiete ..obu«5i’’ u razUCite dresove, tako Sto im pritiskom na odredeni taster odredite razii^ite boje, i brojeve. Zaiim birate I* od 9 razli£itih nivoa i mogudnost da igrate sami, sa jednom palicum protiv kompjutera, ili sa dve palice. vi i prijatelj. Potom igrad bukvaino istrCavaju na te- ren. postavljaju se na cemar igraliSta i o£ekuju zvuk piStaljke koji oznadava po- Cetak utakmicc. Od tog trenutka na sema- foru se odbrojava vreme. a fudbalcri vrio veSto napadaju jedni druge. sa mogucnoS- du $utiranja lopte nogom ili odbijai^a g(a- vom (u sluCaju golmana). Kod napetih trenutaka pred golom golman u nestrplji- vom oCekivanju protivnidkog £uta pone* kad dudne. da bi utakmica bila Sto verni* ja. Pravo je zadovoljsivo posle postignu- tog gola posmalrati publiku na tribinama koja 2amorom (dak se i on duje) pozdrav- Ija ekipu.
Nije sludajno da je ovo jedna od najvi- §e prodavanih kompjuierskih igara u sve- tu. zajedno sa slidnim programima koji si- muliraju druge sportove (hokcj. koSarka, tenis. skokovi u vodu...i sa kompletnim _ielevizijskim prenos>o™‘'' Ove igre su najvedu populamost stekle za vreme let- njc Olimpijade u SAD. kada su se ovakvi program! prodavali u paketu.
SVT KOMPJUTERA I OKTOBM fS84.
grafidku
rezoluciju
sa
animacijom sprajtova i izvrsnim zvudniin efektima
Igra je uradena u visokoj graildkoj re- zoluciji sa animacijom sprajtova (progra- mibilnih delova ekrana vedih nekoliko puta od obidnih karaktera. koji se mogu pomerati po odredenim koordinatama) i izvrsnim zvudnim efektima (piStaljke, iuti- ranje i odbijanje lopte. glasovi publike). Jedina prepreka da se ovaj program oba- vezno nade u va$im kolekcijama je cena od 35 dolara. Mo2e se nabaviti kod: Commodore Business Machines 1200 Wi- lson Drive - West Chester-PA 19380 USA.
OLinpijfiDR riR
mpjJTERim
etnje Olimpijske igre u Los An- deiesu nisu bile inspiracija za nove rezultate samo sportistima, vec i kompjuterskim ekspertima koji su napravili nove programe koji de simulirati odredene sponske dis- cipline. Ispostavilo se da je trud uloien na pravljenju ovih programa bio vi5e ne^o plodan. poSto su se ovog puta igre (koje su pomaio zasitile trliSte svojom jednoHd- nolldu) pojavile sa drugadijom idejom.
Sa briljantnom tadnoSdu na ek- ranu je predstavijen svaki deo grafike toii- ko vemo da se ..hakeri" ponekad pitaju da li gledaju televiztjski snimak u2ivo ili vrlo kvalitetan crtani film.
Grafika u visokoj rrzoluciji predstav- IJa stadion na kojem je tribina prepuna gledalaca. u pozadini su reflekton. u cen- tru boriliite pravilnih geometrijskih pro- porcija. nebo je prekriveno oblacima: na bazenima predvidenim za skokove u vo- du postavijene su pored odskodnih daski na delidnoj konstrukciji i merdevine za spuStanje u vodu. sportisti izvode pravil- ne anatomske akrobacije svim delovima tela : na terenima za gimnastiku prikazane su strunjade i konji sa hvataljkama; sema- for men vreme i rezultate... Prosto je ne- verovaino koliko je detaija naglaSeno i koliko je strpljenja bilo potrebno dok je ovakav program izraden.
C 64 I NIC 20
cT
IPlUKl'irHS n IPILOTHIEB
ommodore kompjuteri imaju veliki izbor peri- feme oprerae. Perifer- ne jedinice koje nisu napravljcne od sirane Commo-
preko odrcdenih interfejs ureda- ]a. Ovde cemo predstaviti one printere koje commodore moie koristiti bez ikakvog dodatnog inlerfejsa. To su printeri VC 1515. MPS 801. VC 1526. i plo- ter VC 1520.
Na osnovu navedenih osnov- ...h lehniikih karakieristika mo2ete proceniti kojoj klasi pri- niera pripadaju. U svakom siu- 4aju. cenom koja je ispod 1000 DM predstavljaju uredaje koji 6e biti glavna konkurencija osta- lim modelima.
VC 1515 je matriCni printer, sa matricom 5x7 ta6aka i pro- gramibilnim karakter setom: iio zna6i da motemo kreirati naSe graflike i slovne simbole te do- puniti osnovni karakter set koji
je deflnisala nrma. Maksimalno moie ispisati 80 slovnih znako- va u jcdnom redu, a radi brzi- nom od 30 slova u sekundi. Ra- di na ob>£nom papiru u (za naSe standarde nezahvalnom) forma-
dIIPHI cut lISIFIEJi
I- lasnici commodore 64 i VIC 20 kompjutera najzad mogu biti bez- briini u sludaju da na- printer divgog proizvoda- 4a. Pojavto se interfejs uredaj koji se jednostavno prikljuCujc na commodorov spoijni standar- dni konektor. Omogucava 5tam- panje na svim mairidnim printe- rima, ukljuCujuii > inverzno
$tampanje, tabuliranje. pozicio- niranje kustora gore i dole... ima bafer ka^aciteta 4KByta memo- rije u koji smeSta slovne i grafii- ke podatke koje treba da od- Stampa te tako pove6ava brzinu $tampanja. Ugraden mu je sa- mostalan status i test-rapon pre- ko kojeg javija cventualne grei- ke. Preko posebnih mikroprcki- dafa moie se aktivirati odredeni mod sa kojim 4e raditi na najpo- pulamijim printerima (Epson. Stat Micronics. C. Itoh, Prowri- ter. Okidata. Seikosha, NEC. Riieman, Banana. BMC, Pana- sonic, Mannesman Talley, i dm- gim) i univerzalni prekida£ za elektriCne pisa4e maSine.
Sve informacije o ovom inter- faceu mogu se dobiti od proiz- voda4a na adresu: MICRO- W DISTRIBUTING. INC.. 1342B Route 23, Butler, New Jersey 07405. tel: (201 ) 838-3027 (USAl
tu 4ija je Sirina zajedno sa perfo- . racijoni ista kao i A4 format. Preko posebnog programa vrlo lepo radi copy rutinu za kopira- nje sadriaja ekrana u visokoj grafi4koj rezoluciji, sa mogu4- noS4u umanjivanja ili uvedava- nja odredenog detalja slika (zo- om). Teiina mu je 2,5 kg, a cena ispod 700 DM. Koristi promen- jjivu pantljiku i daje otisak na originalu i dve kopije.
Stampa4 MPS 801 je neSto boija verzija od prethodnog. Ima, takode, promenljivu matri- cu odredenog karaktera dimen- zija 6 X 7, Sto je neito boija re- zolucija slova. Radi 80 slova u redu i Stampa neito ve<5om brzi- nom od SO slova u sekundi. Ta- kode daje original i kopije sa promenljivom pantijikom. Teiak je 4,8 kg, i cena mu je u SR Ne- ma4koj oko $00 DM.
Boija verzija ovih printera je sa oznakom VC 1526. To je ta- kode matridni printer ali sa mat- ricom 8x8 Sto je dovoijna di- menzija za kreiranje vrlo lepih setova. Radi 80 slova u redu. Stampa u oba smera (bidirectio- nal), ima promenljivu pantljiku i radi original i 2 kopije. Tc2ak je 7 kg i cena mu je 900 DM. Za razliku od prethodno navedenih printera koji imaju deflnisan ka- rakier set malih i velikih slova koje mogu ispisivati u 2 raziiCita formata sa mogu4noS4u inver- SVTKOUPJUTERA/ OKTOBAfi 19B4.
KLUBOVI
CrOTVIlVEOI^ORE
Navedene adrese pripadaju razlititira kompjuterskim klubovi- ma u SAD. okupyaju viasnike ..cominodore’' rai^nara. Nadamo se da <5ete uspeti da sa njima ostvaritc interesantnu saradnju i moli- mo vas da nam o toj saradnji piSete.
znog prikazivanja karaktera, ovaj printer mo2e svoj definisa- ni karakter set predstaviti u Ceti> ri razlifiite Sirine i inveizno. Ovaj model je imao malu greSku u operacivnom sistemu pa je ne- ko vreme bio povuCen iz proda* je, all je u meduvremenu greika otklonjena i novi modeli rade soHdno.
Na kraju da predstavimo s ploter VC 1520 koji za razliku od prethodnth printera radi sa 4 promenijiva pera (flomastera) u boji i svako slovo koje treba predstaviti praktiCno iscrta, a ne otkuca. Radi dosta sporo, 14 slova u sekundi, i na dosta us* kom papiru. pa zato i nije po^o- dan za crtanje nekih ozbiijnijih crte2a za koje je inaie name- njen. Definisan karakter set moie predstaviti u 4 razli^ite ve> H£ine i sa najmanjim setom ispi- suje 80 slova u redu. Interesan- tno je da pored klasi£nog karak- ter seta moie iscrtavati i trodi- menzionalna slova Sto izgieda vrlo dekorativno. TeZak je 1,54 kg, i cena mu je 600 DM.
Ovaj otrcani model VIC 20 pripada Rudiju Vestfoidu, kojl Ivrdi da je kompjuter pocmeo i izvftoperio se u poiaru ito se do* godio u njegovom sianu. Vatro- gasci su Smrkom gasili vatni, all bUu uniitili maiinu. Ona joS ra-
Rudi poziva sve one koji znaju kako da potpuao dokrajie VIC da mu se jave!
SVET KOUPJUTERA / OKTOBAB 1964
Washrigton Area C'64 UG (McLean) Kent Cardens School, 7 PM. 3rd Thun. Manin Smith, 703-523-1995 (Days) 7426 Eldorado St.
McLean. VA 22012
Capitol Area Commodore Enthusiasts P. Henry Library, I;30PM, 2nd Sat. Don Swinney, 703-938-6313 2312 Tan^ Vale Vienna. VA 22180
Franconia Conunodoir UG J. Marshall Library, 3rd Tues.
Mark Sowash, 703-971-5021 6209 Rose HiU Drive Alexandria, VA 22310
PENTAF (Pentagon)
11:30 AM. Rtn 561057 (Day varies) Ralph Pooie. 703-273-1337 9912 Colony Road Fairfax. VA 22030
Dale Qty Commodore UC Meeting locttions vary Pal Sullivan, 703-.S90-499e 4303 Hetningvvav Drive Dale Cky. VA 12193
Atlingioo Victims (20/64)
Fairiington Community Cen.,
7 PM, 2nd Wed.
CBfton M. Gladney, 703-5240236 4501 Arlington Blvd.
Ariingion, VA 22204
Washington Area C-64 (Burke)
Burke Library, 4th Sat.
Dick Jadtson, 703-.36(V6749 POBOX93
Mt. Vernon. VA 22121
MARVXAND
Southern MD Commodore UG Temple HiBs Comm. Cen. ,
7:» PM, 1st Tues.
Tom Helmke, 301-868^36 6800 Kiilamcy St.
Clinton. MD 20735
The Boyds Connecoon Germaniovim Campus,
Montgomery CoVeffi Tom DeReg^ 301-428-3174 21000 Clarksburg Road Boyds. MD 20841 Jumpers 2064s (Glen Bumie) Jumpers MaD. !$t Mon.
Walt Matbefka, 301-768-1892 7837 B&A Blvd.
Glen Bumie. MD 21061
VIC3iquc (Linthicum Heights) M.I.T.A.G.S.. 7 PM. Mon. (vaies) Pat Foley, 301-263-8568 IQSA Conduit St.
Annapolis, MD 21401
Edison Commodore UC Naval Research Laboratory Bio Harr, 301-423-7155 4314 Oxford Drive Suiiland.MD 20746
Gaiibersbuig C-64 UG G'burg Library, 3rd Thurs.
Russel Jarosinski, 301 -428-3328 12937 Pickering Onve Ccmantown, MD 20874
Hyansville C-64 UG R^ Cross Bldg., 7:30 P.M, 3rd Mon. Kay Alston. 301-779-8369 72()9 Dartmouth Ave.
CoDe^ Park, MD 20740
STIGAO JE „COMMODORE”
Posredsivom (jubljanskog .Konima' i Jugosloveni mogu da nabave neki od kud- nih radunara .Commodore" jednog od vo- dedih svetskih proizvodada.
Pored raCunara .VIC-JO’ i .64". kod ljublianskog zaslupnitiva mogu da se kupe i razne penferije.
Prodaja je za devize, a uvozne i druge daJbine se pladaju u dinarima i izjiose SO odsto od cene za privatnike i 27 odsto za radne organizacije.
23
Hill its
Ills I
IWIII
ft
I HI
etc
mo
Ih- i*%
wumiiiii, "l||||uir
iil
iiii
t:c
iQi
IHi
mill
!}:■
IfUil
|i il
ij 11 <lt
o
1
il
II
I tlij
Jcdni od ujiepiiti owtHU kucnof n- je dt sn nikad nije uiuian. Do bnkii]! p modnno prd^nvaii caznim sundArdiiini i ncsunididmni (todicmu. kojinu ajcgo'-u .pamn' noitBo da spo- jino a pnktiAiin mogucoMina uvrti- laca i uip. uiMili) .nida u prazno', da posk isk^vaiya caiuoan hnaaKi neki lonkmin rcnttu i^go'og nda.
Svakako da je najpcMrebniji i najd^ koriScea dodtuk ilaapai. Ooima kopnia rafunar ^ k aaoto za ignipe vec i u knatnan rad, ftampad jt ncophodan. Na dak«, oaki kompjulcrsL hobitli joi tnek Biiu upoznali s«e prcdnoili (nog vrto ko- uao( areda^. Raalog je jiun - zabraiia uvoza je i ^ae sKW vezala rake oaiBia koji bi bill u nargu da uiiede dovolino novca da p kupe u HKWanaPa. a a gc strane jc aivonla mooepot naiib .pm- iz(odada~ kop iunipait inafavao. lakode uvoctKl pnidaiu la dinare. ab po dew- losirukin ill joS vikim crnaou.
Ipik. ima i vtdmka koji su. na oiaj ill onaj nadin. doili do aekakiog itampa- da. Neki od njib so m uih u duds kid su videli da K oi nt pnkljBdBje ick >ako u ndunir, vec ^ poinbaa joi jedaa aredaj koji X aalazi iaraedu raduaara i kumpa- di. dakk ign slogu ptKrtdsiki izn^ i^h - lakontni intnfaix. mala kumpaiu plnda it nekoliko dipova. sa ki^e vode dva kabla. naravRo jedan do raduiuR. a dngi dokUiBpada.
Sve Qio se DC odnoii ru p^imi la- duniJ .eommodore', koji o itbi vec UBi iBKrfaee a scryski RS33 Hasdanl i ukojeoilobodio ko^ike odnih bnp oko pnk^vdcip iunpada. all i obaituo ih da kupu/u umo kumpadt od islog pro- izi'odada.
Odnth da kaimo da je pnk^dik na ktanipid uglaioon sundaidan. bet obsra ita (ip kumpada lokoivani .paraidiu Centronia'). a pnUiudak oa radunir jtf niko nlje uspto da saodardi- zuje. uko da aa ai-aki tip laduain imamo sprsjilaa up ininfacea za banpid. Ovo nijd^ se pcedsuvlia nikakn problem, piko naki proizi'oiM raduoira prodtje 1 iaierface za svoj ntfuuar.
Sad K posui^ ^ O'"
koji M uini aagradiJi ndiuir 4aUk- sija' dodi do iitierfscca za iiaapai' Pa lu bar aeiiu dilcnie: napravke p Mml Po- tieboo je aekio Ukustva g iz^ ktaiup- Bib kola imada odtkujcoo da de u u og- lasima askoni pajaiiti ponuda za prodaju fotovog iuflipuiog kola) i lemiKiyu. M- koliko dipma i malo punDik kompooe aaia, aitiin dva konekiora. irakaalog ksb- la i dobio zakiljeiu leailica. Ipak. poklo koji sami sebi pnve rnduur i dodai- ke za njcp «olt da zaajv ■ kako tadt to ko stvataju svojun rukama. nu demo kre- Duti od p^p nda i zibira koje treba da iipuni jedae iolcrfact za kuopac.
U
R2r,«r'^iis;
VET KOMPdUTBIA / OKTOBAR 1964
Pombao je neito Iskosita u Uradl Stampaaih kola I lentijtoju. oakoliko Hpova i pasinaih hampooeaata, d*a kotiektora, malo trakastog kabla I dobro raiiljeaa lemilica
PISf: Voja Antonie
PRINC'IP RADA
PjkiD radoDar laopknvi Uantpads irkst jedae po jedan karaiter u itaa- danSnom ASCII Fonutn. inierfact non da tnenwike jedan bag |l biai mFbrtna- cije an do ireniuki kad jc kianpad u da p ptodita. S obzironi aa w da ndunat i kumpod dia aunbrona ti«e potrebfto je da pn pttnosg svakog karak. ten razmenejoi dve infonnaciie. kako bi K tnedusobno smlxonnoialr pr\a je koziaiu READY BL’SY islobodno zi zeto) haija ktyom ktampad uopkiiia duMni kad je tprentn da pnmt ncni U- rakter (iisok logidki nivoznadi .nrmoida mi kaJjek novi Qiak.jer joini ovij nbam prodiiao'. a itizak ^reman sam i dekam noiz ziuk‘i: dnip inroraucija pntuje u suprotoom smera. od ndunan. i krakirn Dcptivnim impulsoa isopitava ktanp' ds da p u flip-nopoviBia Ip 4 u dit ko- la tipa '’4LSI7SI delta S-bin mfornudja o novoaiznika. Ovajprocesiialnogm^u- iobnog iiohronisanie dva nezavisna uite- ligefitna aiMema se zove Jiandshakini' (nkovaiije). jer po sveijsj naiznenidaosii pteuz.ioi^ inidjative poibeda aa pokre- te rukn dva doveka pci nikovai^.
Aditvni dekoder ipogledai blok-kemu I keniu veza na stikama ' i 3) uvrdu- jc iremuk kad s« lu linijuia D0-D7 nalazi ASCII vimbof znaka koji se ' '' kianpadu. S obziTODi u lo da se na nan .galikMja' adresa zi koaiuiikaciis sa klanyadeB nalazi na adresi AFF ld^ kadno 25Si inpt - output (ulazao - iilai- oei mape. ovaj dekoder je lako prilaio- den da pKpozna siniadju kad su adrese A0-A7 lo^ viaoke, kad je la^ lORQ aktivna iniskal i bnija Ml pasivu (vaoka). Tada de le, u zivisnosli od M'RI. TE lopisi signala dogodiu sledece - WR akuvno iniikol. ndi se o C insnukdji. dakk radsur kalje STROBE Stampdu. Akiivin semoncMabitBi mulu- vlbtalor. i flip-Flipovi se posuv^js u sta- oje koje nn mkliraju liuje D0-D7.
- WR paattio (visokoD oaiadava IN instrukdjil ndimar odiiava READY- >'BDSY linipi kumpada i proskduje jc na svojo D7 liniju. Kad luoienia da poia^ nod znak ktampadu. on ce ovg opetaciju vrkili eiUidiio u pei^ sve iA ne dobije infotniiciju .slobedae'.
|
STROBE |
DATA BUS BUSY |
|
! 1 . |
|
|
1 ..«SN, 0«C,0.» |
8-BITNI LATCH 1 ' ^ ’ |
|
II 1 1 1 1 |
|
|
IORQ Mi wS A0A1 A2A3A4ASA6A7 |
DATA BUS |
blem ^ izndi i (ntlco jdJnatuvaa sUop. ledist suilinika razlilu jc u (Offle in je iumpano koio dv^siojBO. N'emi UOS ni CMOS koli. uk« di potcbiu palij< pri Rikmiip nije poutboii. Ako im»e 44-poliii koMklor a 4il(ku;il' kop K u|nduje direktao na iuspaiKi kol« <kM ntibe UuuccKkooipakiniju istlunrf- ku kofmrukcvu. ali itlje onHfuct upoc- rebni oi kon^iof >a iemoim uiKaiu. ako w pnfvrsii a p^ duUDCtrima ill dufioi M3 aavniqiaii it koouinavnka- au. % obzrroa da jr labi iwbainUi «iio ujroira na aseiii Imljn^a. dobtoje da u osigua lake iu fc sKpe u .umhii* po- BOdu dva kmka zit-nqa inncda i pii pieiice diBeaaja 35
Anatomija mikroprocesora 68000
iHIL®
U JEDNOM CiPU
IJ zestokoj utak- mici /a svetski primal pojavila se Moiurula sa svo- Jini I6*t>itnim pro cesorom, na jho - Ijim u ovoj klasi
Upretho<lnoj deceniji bi- ll smo svedoci neoCeki- vano brzog raz^oja mikroprocKorske tehnologije- Prvi mikroprocesori bill su 4-bitni. sa skromntm setom in- strukaja, all dovotjno dobri za kaikulatore ill upravijaike sklopove za induscrijsku i ko- mercijainu primenu. Pojavom sionih mikrora^nara, sivore- ne su poirebe za snainijim inikroproctsorima, tako da je. nakon neuspelih pokiuaja ko- mercijalizacije 6-bitnih 6pova. 8-bitni bajt postao standard koji su godinama pokovati svi prolzvo^.
Mo2da bi jo$ dugo tako os- taio da nij« doilo do velikog porasta gusline pakovanja me- morijskih iipova (vec oda\no nije retkost koriictnje dpa od 64 K RAM-a), pa samim tin i do drasti(nog pada cene me- morije po jednom biui. Tako su naglo porasli apeiiti koris- nika raiunara. pa je 64 K me- morije (ukupno R.^M-a i ROM-a), koiiko raabimaino nioie da adresira jedan 8-bitni mikroprocesor, p(»talo malo.
Naravno, proizvodati su hit- to odgovorili na ovaj zahtev (rziita. i uskoro su (po odnosu performanse/ceoa) po6eli da 8-bicnim uspeino koDkuriiu l6-bi(fii mikroprocesori. Od komercijalnih modeia, najpre je Intel izbacio na triike pro- cesor 8086, a onda se uCinilo da ce Zilogov Z8000 preuzeti 28
JUPJinERA / OKTOBAfI tm
primal. Mozda vile zbog po^^ renja koje Jc kod publike izaz- vao izvanrednim 8-biliitm Z80. kojim }e naprosio ..^hranio' lntelo\ 8080, nego zbog orga- nizacije i interne arhiiekture. I tada » pojavila Motorola sa svojim 68000. Elegantnim po- cezom relila }e dilemu ko)i je 16-biini mikroproceaor najb^ Iji.
Mala
I Sinklerova podvala
Mnogo je deiatja zbog kojih ct zaljub^eoik u ovu oblast osiali za- divijen tokom upoznavanja sa organizacijom ovog izvanred- nog iipa. Interna $2-bilna ar- hitekcura je same jedan od t^ih. all aam taj podaiak ipak ne daje pravo ia 68000 smat- ramo 32-biinim mikroproceso- rom - uosialom. dak ni proiz- vodad to ni.ie pokusao. Taj po- lez lirenja dezinfonnacije (ina- de potpuno nepotrebno) pred- uzeo je Klajv Sinkler u propa- gandnoj kampanji za svoj ra- dunar „QL". koji koristi jednu jei^iniju i skromniju tarijantti ovog mikroprocesora. 68008, pa su tu netadnosl i neki nasi dasopisi preneli. Uoscalotn. mnogi 8‘bitni mikroproceson operilu i sa nekim iO-bilnim instrukcijama. pa ipak nikom nije paio na pamn da ih pro- glasi za I6-bitne.
68000 ima 1 7 registara opste nameoe. od kojih svaki ima kapacitet 32 bita. plus pro- gramski brojad i 16-biinj status registar. Mada programski brojad ima 32 biia, koristi se samo ni^h 24 bila. Ito mikrop- rocesoni omogucava da adre- sira 16 M bajia (tadnije. I6.777JI6 bajia) - toliko ad- resnog prostora ima, recimo, i IBM System 370! Ono Ito ovaj mikroprocesor odvaja od ostalib, to je moguimosi pristu- pa ovako velikom (Hi}$toru di- rekino, bez birai^ segmeoaia i siraoica. Ito bi inade ugrozilo pragledoost i eleganeiju sof- svET Kowjura* / (mtobaa j
tverskih reknja. pa i brzinu ra- da.
Da bl se podrzao .multiu- ser* I .multitasking* rad (vile korisnika posredslvom termi- naia i vile zadataka koji se obavljaju istovremenot. 68000 ima dva osnovna stanja - ..user" (konsmdko) i .supervi- sor" (nadzomo). Sve instrukei- je mogu da se izvrlavaju u nadzomom siatusu. ali u koris- nidkom neke nisu pristupadne
- recimo. RESET ill STOP. Ta- kode. nadzomo stanje mo2e da zabrani pristup nekim delovi- ma memorije iz konsnidkog stanja. a neposiojeca instrukei- ja (koja je kod dosadainjih mikroprocesora desio izazvala .krah" sistema) iii pokuiaj da se pride zabranjenom bloku memorije ill instrukeiji. izaziva automatski prelazak iz koris- nidkog u nadzomo stanje i od- lazak na jedan od rcsiarta koji iretira uj sludaj. Sve ovo omo- gucava izuzeinu tajnosi i vigur- nost uskladiltenih podalaka protiv zlonamemog ili nevd- tog rukovanja sistemom.
Jol jedna izvanredna mo- guenost ce sigumo obradovaii sve one koji vole da rade svoje ma.sinske programe - takozva- ni .trace mode*, u kojem mik- roprocesor dini pojedinadne korake kroz program i nakon svakog koraka se vtaca na ser- visni potprogram. Ito mnogo olaksava detogiranje so^^era u tazvoju. Ova, korak po ko- rak (single-step) opeija, koju nema ni vecina kompiefcsnih sistema, ovde je ugradena u sam mikroprocesorski dip!
Kao 1 kod mnogih 8-bitnih mikroprocesora (ali ne i kod 16-bitnih 8086 i Z8000), za ad- resne i dau linije su odvojene poseboe nobce na dipu; dakic nisu multipieksirane. Time je drastidno povedan broj noiica na 64. a saoiim tim i dimenzije
- telko da ste ikada videli veci dtp. Naravno. to se odrazilo i na cenu. ali praJesa je pokazala da su ovi nedostaa upmvo nti- lavni prema prednostima koje je odvajanje adresnih i data nozica donclo - pre svep jed-
nostavnost i preglednosl har- dvera sistema. a zatim i oko TO't vecu brzinu rada. Isposta- viio se da hardveristi iz nekog razlogajednostavQo ne podno- se multipieksirane bas linije. a Vila cena i vece dimenzije mik- roprocesorskog dipa ionako ni- su od zoadaja u veltkim i mod- nim sisiemima za kakve je 68000 namenjen.
Imeresanino je da 68000 ne- ma 24 notice za adresni bas. vec samo 23! Adresa .AO je. za- pravo. korilcena za generisa- lye dva nezavisna selektorska sipaia. od kojih jedan uvek bira pame. a drug! nepame ad- rtse. Ovim je postignuia rao- pcnosi da se adresira 8 niskih (aktivma prva selektorska lini- ja), 8 visokih (akiivna druga) ili svih 16 bita odjednom (ak- tivne obe linije).
Cinjenica da su od !6 mogu- cih op-kodova dak dva osula potpuno neiskorilcena. mote da navede na pogrdan uklju- dak da se radi o nesavrienosti mikroprocesora. Ipak. i ovde se radi o dalekovidostl kon- strubora: polio neposicjece insirukeije iniciiaju odiazak na zasebne restaite. kohsnik mote da organizuje softver ta- ko da stvara potpuno nove in- stnikcije, po svojoj tetji i po- trebi. Polto mu je omopcen ulazak u mikrokod instrukdja. nikakav problem nije da se kreira. recimo, deljenje sa kliz- nim zarezom ih sabiranje mat- rica u jednoj instrukeiji.
680(j0 mote da radi sa pet raztidiiih tipova podataka - bi- lovima, 4-bitnim BCD (binar- no kodiranim decunalnimj cif- rama, 8-bitnim bajtovima, 16-biliiim redima i 32-bjtmm
dugim redima. Kombinaciiom 36 tipova instnikcija. 14 ai/res- nih modova i 5 tipova podata- ka dolazimo do impozantne cifre od preko 1000 instnikcija koje 68000 mote da izvrsi. Nil- la manje nije impresivna ni fleksibitnosi lih instnikcija - sjajan primer je MOVE; poda- I takmotedasepremgstiizbilo { kog mesia na bilo koje: izme- < du dva regisira. memorijske lo- | kaci,ie I registra ili izmedu dve j raemonjske lokacije.
Brzo, brze, najbrze
Iinieresaman je podaiak da je u 68000 upadenp oko 68000 Banzistora - naravno. to je sludajna koincidencija: J ' naziv 68000 je nasiao tako sio I je na Moiorolim S-biini mik- ! roproccsor. 6800. jednostavno dodaia jol jedna nula.
Sto se brzme rada tide, izra- duju se 4 verzijf: 4. 6, 8, i 10 MHz, Najbfie instrukeije se izvrsavaju za samo 4 T-I^ga. dakle pri udestanosti clock-j od, redmo. 8 MHz iraju .MK) qS. a najsporije je 32-bitno de- ljenje sa predznakom. ko)e ko- risii ro T-ktu|ova. ill 21250 nS na 8 MHz.
Za nale usiove je mozda je- dini negaiivan I'akior cena ovog sjajnog mikroprocesora: u SR Nemadkuj se mote naci za oko 150 DM (naravno. radi se 0 najjeftinijoj vetziji. za 4 MHz). Ipak. i ovde ce vTcmc udiniii svoje - selimo se amo da je populami Z80 na podet- ku svog veka u SAD kostao 200 dolara a sada kolta ispod tnl
Najnovija vest iz Moiorole je da je 68000 dobio i svog mladeg. ali mnogo mocnijeg brata: 32-bitni mikroprocesor 68020. koji se sasioji od oko 200.000 iranzistora na silid- jumskoj plodici od 250 kvad- rainih milimetara. sa rekor- dnom cenom od 487 dolara. Zamisliie ovaj mikroprocesor imozemo li upoirebiti prefiks jnikro"?) kako opsiutuje sis- tern od 4.3 miliiarde bajiova memorije!
SPEaRUNN SERsllS
opriy^i in no m^onnop u ii i uriLn ur I in ' ■
I iirii\uui\nui^u
,\tofcucr j* y mmlo tiobre »olie prepiaati aajv^i dec pmgrmma kojt immmo am kmsaiama riako korisfifl s»« prvdmtali ik/krodrajva. Sa Scrabbladm’’ to aisoto uspalL moida cete *i aaci raieafe i poslati oata ga da ga objafiato
Posle oakg (ku Sinklerovoi {SincUirj Dikminiva no joi jed- nog (cksu posveao^ ovoj popular- noj Spcctriunovoj jedittici ypotjae mnooR^. Poilt nabavke mijcrodraj- va vtcini \lasQika pnrodno se nant- ce poutba za preooMxn pr^rama s kasrta na minijalume kenit&e. No. ova operaci^a oijc bai jtdnostavna.
Prenos sundatdoih programa pi- suiib u BASIC-u uije kompiikovan. all pokuiaj prcbachanja kooMrcijal- nih ptograma (ipra. na phiBcri do- nosi. ponckad, i otsavladite [eiko- ce. Razlog su. niravno. brojnc zakii- te kojioa pfoizvodad pokiuavaju da odbtaoe svojc mieitse. Ti progra- m su obiCno ALTO RL'N progn- mi tj. neposrtdoo po u&uvaiqu po- 6qu i radon i vvako aaustavljaj^ jf ib wizvod^ivo di M zavr^va unriKt^ prognma. Skoro redov- 00. ovj program imaju dva dela: prv) 1^0 u BASIC-u. Ciji ft zada- tak udiavanje drug^ dela i pocotn $(an programa. i drjgL koji oioit imaii i vi^ poscbnih modula. pisap u maiinskom jeziku. Opsli oblik BA- SlC-aje:
I^edajmo snmao progrtoKkih linija ovog maiog pro^tna. Linija 10 uiitava 5 trake ioidjalnu sliku programa (igre) i ako izgieda veoma lepo ovo m;e bak oajprakiiCniio - gubi it dosu vTcmciu rokom uCiu- vanja. To >c razlog Sa su eelu rinoe odiulalc od ovop iqNsujoci ru ek- ranu jcdnosuvno: LOADING.
Linija 20 udiava mabmki deo (mgrama. dok lioija 30 sanuje u- vikeqeB programa. Naiavno. umca- 10 R.ANDOMIZE USR..... iesio se koTBte i: LET <whjab)8> — USR <adr«sa> ill sa isiim efek- too. PRINT USR <ad«sa>.
Dakk. prenos komeidjalDOg pro- grama na mikrodrajv (lB na drop
ka^eiu ako se kopi.ia pravi na n)oji predsuvlja pnnos tn posebna pro- gramska bluka. Da bi se to mdo poirebno je zaustaviii izvodeiye BA- SIC programa pre nego ito on star- luje maiioske ruunc. No. da bi se ovtj BASIC program mogao korisii- ti i sa mikrodrajva u ojemu ireba iz- vrtin odrtdene izmene.
Pni korak je eliminisa^ lioije koja uttosi sliku iio. isuna. oije nc- ophodno. ali znaiajno snanjuje ow udtavti^ programa). t^uga iz- mena se odnosi na LOAD " CODE limju. a neophodna je zbog drugad- jeg fomata ove insirukcije pri radu spectrumi s mkrodrapom. Ona sa- dadobijaoblik:
20 LOAD* "m~;l:'<ime>'' CO-
Posle ovib izmena B.ASIC pro- gram
SAVE*'»';I < ime >" LINE 20
Da bi se to isto uradilo i sa makin- skim delom programa koji je na ka- seti zapisan u -bsies* obliku. ireba saznati adresu poinka maSinskog prograsia u meinoriji radinara kao i i^ovu duiiaO kto su obavezm pa- ratneni u naredbi S.AVE.
Najlakki nadn da se saznaju ova dva ^aika, jeste da se prodtaju iz izv. hedera izaglavija) koja prtthode SMkom prof^u. U tu svtbu se moke kofisUQ program dji listing dajemo na slid H.
Sa osa dva podatka maiioski pro- gram. pokio ga sa kaseie unesemo u memotiju ladinara, naredbom LO- AD CODE, prcnosimo na mik- rodrajvos kectidk oaredbom:
1 to je sve. Sa mikrodrajva pro- gram sada udtavamo naredtwm: LOAD • 'm' ;1 :' < ime > ■
Pie nego kto predemo s leorijc na praksu, moramo vam skiMuti paknju aa dve vakne sivaii: prvo.
kod iibimkcije LOAD kOja se odoo- SI na mikrotojv MORATE upisaii ime programa i MORATE daii tazli- dia imena BASIC programu i ma- Sinskim rutinama. Druga napomena se odnosi na one srecnike koji imaju po dye mjkrojedi'mce - ako. na pri- mer. kerddi stave na jedinku 2 ko- manda LOAD ♦ Jlf < ime> ' ce deo prt^ma u BASIC-u uCita- il ali ce maktnski deo programa biti uzalnd traketi na jedinid I. Iz linije ' 20 jasno se vidi zakio.
Da bi se izbegie ovakvt grekke iie- ba liniju 20 promeniti na sieded ot-
1 jedno upozortnje' insirukcija LOAD * ‘ffiMiPEEK 23T66:'<i- me>’NERNKCIOM5E:
Primer t. Fligkt Simulaiiw
Proverimo prvo ceo posao na po- ziMioj PStON-ovoj igri Flight Simu- lation dje udtavanje s kasetofona traje 6 minuia. Uz pomoc msinikd;e MERGE ■■ udiiacemo BASIC pro- gram. lako je 00 priliCno du^kak jer sadd brojue poruke kojc igiaC dobija iokom igre. listing ireba Pl^jivo pr^ledati da bi se nakla li- nija s LOAD instrukdjom. Nalazi- mo je u Itoiji 9006, a uz iqu ■ PoM- Du adresu makuukc^ modula i govu dudau. Izmenico ovu liniju: bnkemo BORDER. INK i PAPER, kao 1 LOAD ~ SCREENS Naravno. insrrukdji LOAD " CODE lieino daii odgovarajud ob- lik. Evo iinije 9000 pre promena:
Posle ove operacije BASIC pro- gram smesmno oa kertitU oaiedboo SAVE * 'mM .'night' LINE 9000.
Osiaje nam joi makioski deo igre. I Prvo cemo otkucaii NEW i ENTER daSismo.odsiili'iDnnoriju. potom | LOAD "" CODE i na kraju, po ^}^ : govom udtavanju sa kasete. SAVE ' ♦ ‘m':! rr CODE 32768.25760.
Take je operadji prenosa zavrkc- | na. Nartdboffl LOAD * J ni*;l fnight' prt^m de bill u me- | moriji za samo 12 sekundil
Primet2.S|iKeRaidcis
PSION-ov program, kopija Space ; lovaders-a.cako^jeveoiiupopula- i ran BASIC deo jednouvoo uCiia- I vamo u memoriju instrukdjom I MERGE ~ U liniji 10 se nalazi ' onoktorrakimo. ;
SL6
a onda BASIC program snesumo na kemdk oaredbom SAVE * 'm'llfriideis' LINE 10.
Sada se mokemo p«vetKi makin- skom pro^imi za koji de nam biii neophodan program za 6tai^ bede- ta. & shke 7 mokemo video rezultai dobijen korikea^ duda.
SVET KOMPJUTBU / OKTOBAfi >964.
|
^9- |
24576 1 da je dugaCak 37888 bajiovL Zaio. izvcdimo naredbu LOAD ” CODE, pa S.AVE *'in';!:Ti' CO- DE :4576J-J888- |
ZaUjahk Kao So smosideh, mogneex i male dobfc volie na mikrodrajv irepisau najsed bioj programa kox natno na kasetama i uko konsiili ue ptednosti mikrodrajsa. Alt ima 1 |
|
|
.im,z i^K .47 |
|
.,™ 1 |
|
|
4^. g.™ |
p' |
.»T. ID, a» k™. 1 |
programa ko.je je seoma leiko ill bak wmoguceprepisati. Pored nasedenog -Scrabble" (primer 5) 10 u ss i oni koji nemaiu heder. kto posebno iesio koristi Quidrsilsa. L |
|
SI.’’ Kso >to lidimo auSioski kod po- tiiye na adreti 24576 i dugaiak jt 1S60 bajicrva. Zato uvedimo LOAD " CODE, a potom SAVE • .ni":l."rCODE:4576.7|!60, Probajmo uda da uiiiamo pro- gram s aikrodrajia uz pooioc in- suakaje SAVE ♦ "oi":l ; “laKlefs" i izDOiadenje; prugnm oe fimkoo- niie! Li moniciiu udiuvanja maiio- $kog koda lu ekraau sc pojavijuje ponika grckke .Out of rnemory''. Problem uarokuje CLEAR 24500: da bi sc ovo reSilo iteba samo zame- niu mesu mstrukcijana CLEAR i LOAD l> prto uiiuii program, a pmoffl promeoici RAMTOP. Tako konadna vetaja linije 10 postage: |
.cooe^SiiT, I7M |
SI. 14 1 Primer 5. Scrabble j |
opkiem slufaju. Ko je zaktiia programa supiilnix prenos na nikrodrajv je leki. no ne i nemoguc. Mokda ceie vi nad lekeiqa koja su |
|
».ll Pokuiaj da sc program u^iia s raikrodraj'a u ptvom momentu zbunjuje: boja BORDER-a sc neprestano menja, all program ne podinjc' No. bezbrige - istosc ddava i pn uCitavaniu programa s kasciofona. s lim Iio je lada na ekranu i inicijalna grafika koje sada iKffli. Priusak na btlo koju lipku suHuMigru. Primer 4. Magic Meaaiers Neko bi sadi mogao da sc apita ; .Pa gde su tt lekkoce 0 kojima je govonno na po^etku teksu T Do sada iL stvamo. nije bilo. ali upravo podiigiL Sa CDS-osom igrom Magic Mearuers- Kao i |
ssrtjamc: program nismousianju ^ dapresescmoaamikroktseiu. i TadM. Scrabble je osuo za nas nepremosma prepreka. |
name osuJa nedosuipna. Poialjiie ih S3 zadosoljstssm «mo ih objasiti u sekoffl od ilededb brojesa. prema : Micro computer |
|
|
1 |
1 |
||
|
SI. 8 |
BASIC program koji iou sledcci |
1 |
47 — ■ |
|
Primtf 3. HoMh |
izgied: |
SI. 15 |
1 ^ LLL™^i'mii'^i”*?»i irinm |
|
da b«^ vedb problema. BASIC program: |
£eka nas iznenadenje: program sadtt VAL "XX.XX" Ubadsarpem broja u oMiku stnnga. dja sTtdnosi biva radinaia sa VAL. u stvtrise izbegava prezeniacija broja u formatu od 5 bajiosa. Program je seoma krauk 1 konsa samo po iri btju zasvaki broj. pa moiemo oC^saii da je zaio masinski modul xeonu dugaiaL Zabvaljujuci ducu hedera dolazimo do pornde os-oj naioj preiposuvci - davih 41135 bajtova. Imao je pnvo Dejvid Poter tCtevid Poner). menadzer PSION-a. kadax rckao daSaabble konsii apsolutno svu raspolodvu memoriju spearuma48K. |
i |
|
|
j E. 1.U* aMwaw |
^ zz |
||
|
SI. 12 DaUe pojav^jc sc samo jedna pn^ramska Imija koja se ni na koji |
|||
|
SI. 9 ntba izmenRi lako da osune sa- |
promcniti. U ovoffi sluiaju sc nc isplati modiCikos aii liniju vec jc iteba lupisati kao iio je to prikazano na slid 13. Naravno. CLEAR suv^amo posic LOAD. |
“.S'iiT 1, „ 1, El_| |
|
|
iSs'Si;™ |
zz |
||
|
1 |
1910)47 aa.o |
||
|
SL 10 U liniji 30 SCREENS se u6iava na neotnian natin, a instrukeija PO- |
-1^ .?s"” |
|
|
|
RE 2365943 omogucava da sc pik u |
|||
|
22. i 23. redu. Iz pretbodnog iskustva mate za- iro smo zamcoili mcsia imiiukdja- ma CLEAR u Eaii) 5 i LOAD u liniji 50, . Predimo sada na makinski deo. LJz pomoc titaia hedera saznajemo da m^ioski kod podinje od adrese |
SI. 13 OsUtak posit je banalan - s dutein bedera nalazimo podaike u BYTES blok koji sc poiom preoosi na kettidi uredbom SAVE • -m*:l:-m-CODE 2550a7260. |
SI. 16 U ovom slu£^u. iak i tnali broj bajiova potrebnih openaonom sistemu za izvikioe komandl odiKisno upisa programa na mikrodrajv je prevelik i nema kansu dase izv^. |
SVET KOMPJUTERA / OKTOBAR m
U CENTRU mZNJE
ECE'JRBUKE'
liM^uiniri ^apple Hv~ i „mMciatosh” prtdstmryaju zaadmjBO osvtieaje u proiziwiaom prognma mocae firm*. Vtisak jedaia slade^b godiaa omi vladali triOteai
altlu 1976. godiM u ertiMu koje se tek radalo pojavio se deloroiuki ra^nir s poeoi- ium unenom; ^l« ij^ukaj. Oitdi dco pri6e vun j« vero- vauH 'Ki dobro poznat - u izujiBljciMH gvaki Mark Oiobs (Mark iobi) i Stiv Voii^ (Steve Wozoiak) su zapoieli proizvodpju kompjiiiera ko| )( g^oann'suvemio viadao oiiltaD lienih. kompjuten i (Inna se osecala veom siguraoni.: Zoafapujih usavtiavaoja maiine. a pogotov^ novihl ■aodda mje bila I
No, vreme Jc Cinikt svoje. lodustnja uukrora- b^nara se btzo iirili. pajavijivali su se novi. sve ja& modeli li^ih i kucnih raiuoaxa. Cak se 1981. na triiktu pojavio div koji je du|o na .mik- nee* gledao s pMMiqivanjeni - IBM. Na Apf^e- ovoo (lomooto su se oizirali umni oblaci. Udeo ratunara s oznakom .apple 11* u ukupnoj prodaji mikrokompjutera je po£eo da pada U rimt je zazvonilo oa uzbunu.
Prs'o je Sian .dvojka* tsalo osavremei^na, dobivki oznaku lie. pa je lansirana .lisa*, nbu- oar s poipuiM noviiu konceptom i Mocofotiaifl): I6/32-bitniffl procesorom 68000. 1. izgJeda, Dije- dao poiez nije bio pnvj - He nije doneo mkia no* VO. a .lisa* je bila previie skupa i nedovottno do- ra^na. U Appleu se groaiiOavo radilo daJje.
PoOeikon ove godine A^e jc prikazao svoj oovi radanar koji bi slede^ gi^na trebalo da bude odans model flnne. .Maemtosb'. ki^o jc nazvan, u mnogo iemu Ii6i oa Jssa" komti isti 68000 Rtikroprocesor, njenu filozofiju rada (aJi mino doieiiui c^racioni sisienk ptaii ga tzv. iniegralai soitver.
oiavajuci trend o indDstrijski najjaiini zem^ma. gde sialno raste broj nttaika koji rukuju inronnacijtaa a opada btoj otnh kto rukuju predmniina. Apple je .Mac-a* t^xemio ulr^ softvetskom , po^oiB koja omogu^va i potpuDotn po^i- ku da. poele samo sat ili dva treoii^a. m^ioal- 00 b>r^ BogndMsu modoe maiioe. A 50 Bibfr na kaoeeUri^ldh stokna u SAD. 30 u Evropi i
ko zna koliko joi iitom sveu <eka .jvoj tatunar. 1 za svakim od njib sedi (ovek kame je kompju- ter jot uvek sirana matina. Zbog svega toga .oa- cu* je nafflciyeoa. od sinne nikovodedh Ijudi u Applu, pionirska uloga osvajaip dh prostoni. p^k (ega bi koinpjuier na radoom stolu trebalo da bude mo lohko obiOna sivar kao iio je to, odavno. lelefon.
Potto uk^fite .madniosh*. na ekranu se po- jav^je oasmejano lice ispod kc^ se bpisuje poruka;
.Oobrodotti kod tnachiniosh-a.'
Sva osiaia komunikadja s matinom se modi uz poino6 .mitica Iraouse) i izv. menua. Na ek- ranu se pojiv^u^ grafiblci simboli razlititib ra- dinarovih jedinka. kao i s[Hsak prognmskih (ffodukata. a korisoik taiticem koji prav^ kur- zoron bira iu d; i kako radid.
MAC - hrabri novistilMHHH
acje potpuno oiigiDalaa maii- oa koja tma sopstveni operad- OQi sisieni. ICao da ga oi MS DOS. ni CP 'M. ni UNIX ne interesuju. Ovo )m, nanvno. bid ludost. a ne hnbrost firme s jasnom ide^ iia ho« od svoje ma^. da Ap^e nije tstosteneno s odhikom da pravi .Mac-a" pt^- sao I sgovore s 25 najiadb nezavisoib rinm za protzvodqu softveta. Tako je s pojavoo nove
niakne bilo Doguw odmata na qoj koristiti Lo- tus 1-2-3. Micro^ Mutdplaninizdiugihpopu- lamih profesionalnih progtama nametyenih ma- lom t^istt. oaudjob^ teksta..orgaiuzadji ba- za podaiaka iid. Cak je, poslednjib dana. najav- [jena mogudiosi laosiranja vetzije MS DOS-a naneqeoe .macu*. doe bi se softverske galak- sije IBM-a i Apple-a mogle pribliliti jedna dru- goj - na zadovo^ivo korisnib panteinih mati- na. nanvno
Spolja. nova zvezda Appie-a odaje utisak jed- nosiavne, iak skromno dizijninne maiine. Clavna j^inica, u kojoj su sjedirqeni crso-beli ffloniior s eluunom od 9 iodi, 3.5 io£a disketa ka- padieia 400 Xb i tiampaoa ploia sa svim elek- trooskitn kolima. u svojoj bazi auzima prostor koji zauzima i obiCni list hardje fomaia A4 Jed- nosiavu i kvaliietna QWERTY tastatun. \rlo slidu ODoj koju ima i He. di^ je elcnem siste- ma. dok broj 3 pripada miticu (mouse) koji se kaMoa sjnja s konektorom na zadi^j plod glavne jedioice.
Sva ih dela maiine teie maote od 10 kg i to |e. verovaino. razlog iio firma (s manje ill siie pn- vai .maca* pmpaiava portabi kompjuieroffl.
Hardver za deceniju koja
SH^-aKiicintosb* je izgraden oko jed- nog od daw najsnaznijih imk- roproceson - Moiorolinog 68000 dpa. On dozvo|ava is-
visnih poslova (tzv. multitasking), adresiranje do 16 Mb RAM memonje i mnoge operadje nedos- tupne t-bilnim procesonma. .Mac" iiua 64 kilo- bajuu ROM u kojem jc smetien opcncioni sis- lem i niz korisnib ruuna (za rad s .prozorima", kontrolu pcRidje mitica ltd.) i. n osoosnoj verzi- ji. 128 Kb RAM-a. Izgieda dovoljno? Na iaiost, nije.
Ma koliko kapacitet RAM-a od 128 Kb i^e- dao bogaiim l^edano iz ugla korisnika 8-bitnjh masiaal on je u ovom momeniu najslabija la^ka _maca~. Preko 40 Kb RAM-a koristi sama maii- na, a ukoliko je udtan i BASIC interpreter, ko- nsniku Osuje soarno tmzemih 18 Kb slobodne memonje. ^zlog ovome se mora inkiii u hro- nibnoj nestaiid memorijskih dpova na svetski^ silicijumskoj ptjad, no to nije I opravdanje za finnu I maiinu slalcvim ambidjama. Ooo itojoi viie pogoriava stvar jeste dt^nica da ovaj ne- dostaiak ni korisnik sam,- uz svu spremnosi na dodatna ulaganja, u ovom momentu ne moke o(- kioaiti - 128 Kb )ei standard! mabioium radne memonje.
Ipak, penpditiva posioji - iduce godine se u eksploataciju uvode 256 Kbilni RAM Cipovi i la- da ce biti moguce memonju .Mac-a* povecan oa 512 Kb (jedoosiavnom zimenom sada kohtce- mh 64 Kbitnih dptnu nosio). Tek tada 6e nova Applova zvezda biti stvamo mocna maima.
SVT KOttPJUTBtA I OKTOBM 1964
meiDonk iigurao ce dobro doci miMtjm kom- nicima. a inovretotno omofsavi i pro)i\i>da6- ma proresioiiabwi ^ofncra i7radu mmo ilateujih I (fikasnijih pnifnma
ROM iiiMkapaciinod 16 Kb iuoriitnonnor pn^ram i Apfdcsoft BASIC, dobra pOHUl u starih matina. lie. ukode. pc^uje kolor |rafi- ku visoke rtaolucije (16 boja i 560*1W latke). a u lekst nodu omoguava H linije sa 40 ili SO po- zicija.
(5viktrri)a reel da je Apple svainoM raduiur snabdeo i moniiorato napravl)cinin u isiois siilu u kojem je unden ntuoar. a istovtemenoje aaj- ano i pramodtp ntonnon s LCDekranom. ito je samo podaiak viie koji govori o ponabi-na- meni lie. Nararao. kueni TV prijemoik je, lako- de, predviden za jiandardnu izlazno jedinieu.
Tasuiura nove maiine je veoma dopadijiva. 62 iipke su rasporedene u standardnom QWER- TY rasporedu. a piiusak na upku pruia \tlo Itp osecaj - laganl hod i jasan -klik' 6nc da nd bu- de maksimaino komfotan.
Recimo. lu kiaju ove pnde o hardveru. da lie ima ugnden z\u6nik i sve suodardne lon^ke moguenosii
ProDos: novi operacioni sistem
Apple-wih raiunara. pa je u- ko i uda. Opencioni sisiem za lie je ProDoi jc (zuzetfio biz. daioteke na diskovima organi- zuje't-'MjiDodeTnijm hijenrtiijskMn oblika i sadiii pragrame koji omoguavaju jednouavnu konvervju DOS 3..^ daioieka u daioieke priuu- padne novom radunaru.
Ur Applesoft BASIC, recinw da lie vec ima Pascal. Logo i niz raiina i programa za odriava- nje baze podauka. Lao i pragnme za obradu teksta. nnaosijske. matematKke ) siausuOke pr>-
J«H neOo iio )e veoma vaZno za konsniki, a kto previdaju mnogi proizvodadi nfunara. Ap- ple oije zateravio - iri pnradnika i pet disketa deuljno objauqava kta i kako lie mote.
Sia St zamera novom Apple-ovom radunaru Pre svtga to ito je jatvoten sistem". To znaft da He nema mesia za eveniualna proitiei^ (kao iiu su to imale maimt pre njegai. i da nemamev la za. na primer. ZgO practsoc. Taiode. zbog ug- ndiiK disketse jedinice u kutiju raduoata. pravhac za napajanje elekiriinom eoergijotn ^ morao da ostane napolju. pa uz radunar, .miii- ca" i monitor morate na stoiu napraviii mesia i za njep
Ipak. Jipfie lie* i .macintosh' predslavlpiju znafajno osveienje u proizvodnom programu modne finne. Ulisak je da su to (svaki u svojoj klasil dobri rafunah i da ce alededih godina vla- daii trZiiiem.
Mopple
SVET KOMPJUTERA / OKTOSAfi 1964
Ispod ekrana moniiora nalazi se ugradena So* ny*eva 3.S mdna disketa koja. iako .single side", ioa 400 Kb. N'a zadipoj plot) radunan oaUzi se konekior u joi jednu disketnu jedinicu. I to je oprema koja moke da zadovo^. Ipak. aedosta- tak mogudtosti prik$uden(a viniesirr diski si- gurao c« odbojno delovati lu mnoge koji su jnacu' imali namert) da prepu.ste ozbijjnije po- sitive Od osialih prikljuiaka raduoar ima saioo joi dva RS232 - jedan namenjen itampadu. a drugi u vez) ta svim ostalim jedinicama Recimo joi. na krajo, da u tekst modu na ekra- nu moiemo videii 2A reda sa po 80 kaiakiera, odnosno sliku vis^e rezoluetje s 51 2x342 udke.
Kao »apple 11” u 8-bitnoj
generadji^HBBi
U redi u zak^u^u? .Maeio- tosh" je. stgumo. savtemen i oocan tadvnar. Po koncepeiji poipuDO onginslan. softverski snaiDO podtian (bez obzira na koje !U hakeri vec prooaiti. ali iMli I Qiklor^il i bardvenki u . .Mac' ce stgurao dugo biti one U’biousvoiedoba PosebnoLada
godinama koje olaze, Apple se poslarao da obezbedi maiinu i ima koji red danas ne mojemo bez kompjute- .X Na tiiiite je pre par msec) t^cto Apple lie. Po ozaaci. mnogi de teci -Evo ops Apple- -ove vanjaesje na sum lemuT. no po konstruk- torskom zabvaiu oa maiini s dc^sro pozcatom dvbjkois u znaku to je poipuno nov radunar.
lie - ni druga, ni klasaaBM
ompaklan i lagan llikit od 3.5 kgk u skoro dvtntrvko marijim brojem dipova na itampanoj ploAci i dvostrako vecom
svo bo-
ptstvo softven nasledeno od .stanje brade". Jer. He je potpuno komptiibiian s radunarima- 11 + 201 ih He. 3e^ lako oe bezMdajan. pro- Wn) ffiogla bi da bude ctoa - .Apple He" kedta 900 funti! Tadno je da se za laj novae dobija i dis- keta. da se dobija i izvanredni apple kvalitet. all danas je na tiiiitu moguce dolw ndunar slidnih petfomansi uz dvoaruko nihi cenu.
No. ostavimo svakom pojedinadno da oeenju- je visinu cene. a mi se pozabavimo tamom nu-ii- oom. Pre svega treba reci da 65C02 ne iroii ss- no manje elekiridne enngiK. in mode da nas upuli na preipostavku di de za lie uskoro bill moguce nabariii i baterijski pak. vec ima i 21 no* vih oMiin^h instrukeija koje uiadajao poveca- vaju moguenosti ptocesora. Ali. ovo proiiret^ iostrukeijskog seta uzrokuje i jedan problem - lako lie mode radio i sa starim softverom. stare maiine oece moei koristiii njegove ptograme.
Rekli sow da He ima 128 Kb i to >e tadno - 16 memorijskih dipova od po 64 Kbita itadenih ta- kode uCMOSiehnologijiidostupnisuproctso- rovom adresnoffl sistemu preko posebnog sof- tverskog .prekloptuka" iseophodnog jer. kako vam je to s^rno poznaio. H^iiu procsori ad- rcsiraju najviie do 64 Kb memorijel. Ovoliko
...Poietkom ovog4eseilj«^ koinpiutorska je indusmja u punom zamahu. ■ uakoro ce s>'i. Cak i oni koji n«niaju nikakve veze s tehnologijoa i t^im razvojem. biti svjesni pnsusiva clckironiikih raAinalA...
(CHRISTOPHER EVANS)
ivasim
Poslovne infonnacije :
!VEL HARDWARE I IVEL SOFTWARE
ispunit it sve vai« uhtjeve u elekironifkoj obradi podaiska, ad >’flikih infannacijskih sisiema (kompivtoiskog iniinjeringa) i aplikacijskih inikrosisiema do perifernih jedinica sa kompletnom SOFTWARE i HARDWARE podrikom.
-IVASIM- OOUR ELEKTRONUCA
Prcdsiavniiivo ZAGREB. Rapiol 3S teL(»l '174.350 27J-9 18 llx:2M84 IVEL ZG YU
Opit« karakteristik*
I RaSunarbaziranamikroproceBOru I 808SA.osnovneu6e8tanosti I 4Mhz.
( U oanovnoi verziji ra6unar ima 1 6 K : reci ROM-memorije za sistemaKl aoftvar 116 K RAM-memoriie za koriani^ka programe pisane u 6ASIC-U ill aaamblefu. Mogude je prodirenje RAM-memorije do 46 K. Atfanumeri6ka tastatura sa 56 tastera pored standardnlh karaktera velikih slova, brojeva, specljalnih karaktera. kontrolnih tastera. obuhvata i slova azbuke
C C.SI2.
Video liiaz racunara se prikijuduie na antenski uiaz (UHF. 36*j kanal) obidrtog crno-belog (ili kolor) TV prijemnika. Format ekrana je 25 redovaX 40 karaktera. Generator karaktera daje 1 26 razliOltih karaktera: 64 standardna ASCII, 32 specijalna 1 3? grafi£ka, pn 5emu svaki moie da se prikaie i inverzno. Moguda je grafika rezolucije 75 x 80 elemenata.
Ugradjena sprega za kasetofon omogucava zapis na standardni kasetofon brzinom od 300 Baud-a. Generator zvuka ima 3 nezavisna programabilna kanala, od kojih svaki preknva ceo dujni opseg.
SpoljaSna proiirenja sistema
• parareJniIntertejszaprikJjucente standardnih perjferija (dtampad, pisada madina . . .)
• serijski interfejs RS 2326
• AO/OA konverzija
• sprega za disk i^inicu 5.5 ili 8 inch (u razvoju)
BASIC komande i inatrukcije
• NEW, NAME. SCR. REM. LIST. RUN. STOP, END.
• LOAD. SAVE. VERIFY. HLOAD. HSAVE. HVERIFY, DLOAO. □SAVE, DVERIFY.
• HOME. PRINT. TAB. CURSOR. PLOT, UNPLOT. NORMAL. INVERSE.
• LET. DATA, READ. RESTORE. DIM. CLEAR, INPUT.
• FOR-TO-STEP-NEXT, IF-THEN, GOTO. GOSUB, RETURN, TRAP. UNTRAP.
I • PUSH. POP, PEEK. POKE, USR, j CALL,
• IN. OUT.
BASIC operacije i funkcije
• aritmetidke (+.-, /ASQR.EXP. LN.ABS.INT.SGN)
• poredienja (=.>.<,>=.• =.>- )
• trigonometrijske (SIN, COS. TAN.
I ATAN)
I e operadienednizovima I (sabiranje. sva poredjenja.'LENi
I Logidke operacije
! eAND leOR I eX:OR • NOT
N4GR4DNK IGB^
m KOIWUTERR ZR
Reiite zagonetku ispuSteaog kalkulatora i postanite kaadidat za je dvanaest nagrada: dva doniaca rainnara, p^ kojiga ^Kompjuter u pet kompjuterskih kaseta
„Svet kompjuterm** vam pruta priliku da obogatite svoje znanjc o lUnim raiunarima — ati Sansu da postanete bogatiji za personalni kompjuter, dobru knjigu o u kuci Hi prave kompjuterske kascte. Usiov za jc da teSite zagonetku ispuStenog kalkulatora, nam reSenje posaljete i naravno, da, u slu^aju tainih reSenja bude viSc od nagrada (Sto <5e svakako biti s/u<5aj> - da imate srede u bubnju
Pre zagoneike, neito detaijnije o nagradama;
Preraija j< li&ii kompjuter «orao“. 0 njemu ste detaijnije pro£itaJi u £Ianku 0 domadm raiunarima koji je na prvim stranicama lisla. Darodavac je oai ambiciozni (i £ini nam se, ni$ta manje uspeSni) proizvoda£ kompjutera PEL iz Vara^dioa, joi odredenije. ojegova osnovna organizacija udniienog rada ^Elektronika".
Pet tredh n^rada, knjiga koja upravo iziazi iz Mampe ^Kompjuter u kucr, poklai^a Cankaijeva zaloiba iz Zagreba. Ktijc o prirufooj enciklopediji koja je. kako predoiava ' izdavad, najtraienija engleska knjiga o kompjuterima.
Pokvareni kaJkulator
Nai redakcijski kafkulator je nekom od novinara pao i od tada prikaz cifara na malom ekranu nije bal stan- dardan. Kalkulator i dalje raiuna tatoo, ali dfre na ekranu nemaju viJe puno sliinosti sa svojim pravim oblikom. Evo izgleda tri, stu(ajno izabrana, primera:
Jo$ jednom vas upozoiavamo: segment cifre na ekranu ne mora da bude i segment prave cifre. I obmulo. Ipak, uteino je to $fo su greike kon&tantnc i ko simbol prikazan na ekranu uvek predsuvlja jednu istu cifru. Takode, nula je osiala nepromei^ena u o^osu na svoj pravi oblik.
Moiete li da deSifrujete nove simbole kalkulatora?
Problem nije. uz maio ra^nai^a, neresiv. Svoje reSenje posaijite na adresu:
Druga nagrada je ve<i uveliko poznata i poputama ^galaksija". 0 njoj je moida dovoljno redi da je prvi domaci kompjuter koji je stekao ^iroku populamost: dosad je prodaio oko kst hiljada kompleta. ^Galakaiju" poUanja Zavod za udibenike i nastavna sredstva iz Beograda, koji je projektu konstruktora Voje Antoni6a omoguao da prakti^o zativi.
I najzad, ..Jugoton" iz Zagreba, koji je odnedavno poileo da proizvodi komjuterske kasete, poKlanja pet primeraka svog novog proizvoda.
Najzad, evo i zagonetke.
«Politikin svet"
(nagradna igra ^SK”)
UC^ Beog^
Makedonska 29
Najkasnije do 31. oktobra ove godine. Spisak nagradenib objavidemo u ^Politikinom svetu" od 14. novembra. i narav- no. u slededem izdanju ..Sveta kompjutera”.
Zdimo vam puno sretk.
SVET KOMPJUTERA / OKTOBM ISS4
Nl I ms\ R4CUNWRI
Benchmark
test
KOL/KD JE
simnD
007
UI\L
Ukoliko uUte da testinte stoj kompjuter oajboije je da test uradite tri puta. a potom izraiuutc proscino vreme
Bez obzin ito beochnark tc«ovi or daju pn- vu sjiku 0 kvainnu hndvmkih Ksenja. mii cfi- kasnosii tiuemskot softver*. atDOge rcdakciK sRuteih iasopisi i pojMtiod ib konsK u dobija- lye pcdiazau^ u osnovu kojifa ft iDO|uie pravi- n poredeoja izmcdu razlitiiib radusan. T^o ih pnhvaiiu i vi. Testovi pokazaju samo koliko je- dan radunar izvodi brte ttiz •tudardaib BASIC operaaja u odnosu na dnigi, i to je sve. No. i to je dovo^ za stkanie prntetave o brzini twia pojcdinih niaiint.
Teitove iifli skup od oaani kraikih niiina, pri tomu svaka izvodi niz paitjivo odabtanih opere- aja 1000 puta. Vreme izvodenja nitine se men ttopencon izaeda pojave teksiova STAKT i KkAJ M ekranu.
Ukoliko kelite da tesdraie sopstveoi niunar oajboije je da avaki test izvedeu iri puta, a po- loa izradonaie prosedno neoe. Takode, u taio- vima nduoin koji k pojavjjujti u dasopiaimt desio sc daje i prosetoo treme svih osim nitina, pa ako ielite motete i vi aradunaci uj prosek.
I na knja jedno iqtozor^: bendimirk ruti- oe su. Q Diieo) piimeru, pisane u standardoom BASIC-u. Vlasatd nduoara sa nesuodanlnin) 'jeakoia norade da oaio prilagi^ ove progra- me (na primer, spectrum dt tiakiti yvek LET. pe- ak THEN i GO TO. oede mu trebaii END). SVET KOMPJUTERA / OKTOBAR tm
10tB REn Benchmark 110 PRINT "START" 120 FOR K=1 TO 1I90< 130 NEXT K J40 PRINT "KRAJ" 150 END
100 REN Benchmark 2 110 PRINT "START- 120 K*0 130 K=K-H
140 IF K<1000 THEN 130 150 PRINT "KRAJ"
160 END
100 REM Benchmark 3
110 PRINT "START-
120 K=0
130 K=M<+1
140 A=K/K»K+K-K
150 IF K<100e THEN 130
160 PRINT -KRAJ"
170 END
100 REM Benchmark 4
110 PRINT -START-
120 K=0
130 K=K-H
140 A=K/2*3+4-5
150 IF K:1000 then 130
160 PRINT “KRAJ"
170 END
12
K=0
100 REM Benchmark 6 110 PRINT -START- 120 K-0 130 DIM n(S>
140 K-K+1 150 A=K/2*3+4-5 160 60SUB 220 170 FCiR L*l TO 5 180 bCXT L
190 IF K<1000 THEN 140 200 PRINT "KRAJ"
210 END 220 RETURN
I REM Benchmark 7 !
I PRINT "START" j
DIM M(S>
K-K+1
A=K/2*3+4-5 GOSUB 230 FOR L=1 TO 5 M<L)*=A NEXT L
IF K<1000 140
PRINT -KRAJ"
END
RETURN
130 K=K+1
140 A=K/2*3+4-5
150 GOSUB 190
160 IF Ks.ie00 THEN 130
170 PRINT "KRAJ"
1B0 END 190 RETURN
100 REM Benchmark 8
110 PRINT "START-
120 K°0
130 K-K+1
140 A=K-'2
ISO B=LOG(K>
ld>0 C=SIN(K)
170 IF K<1000 THEN 130 180 PRINT "KRAJ"
190 END
Pnmeri beactunarks iHiovaza neke od najpopulamijtb raduoan.
|
1 BMt i bm: 1 1 |
BMJ j BM4 |
BM5 |
BM» |
BM7 |
BM!> ^ |
PRO- SfK |
|
|
Spetetnun |
' l.s 1 S.' |
21.1 i 20,4 |
i 24 1> |
<0* |
i 253X1 |
55 ‘ |
|
|
BBC B |
; 1.0 i 3.1 |
*1 1 r |
1 |
t« |
UK |
||
|
1 i.i ! i«.< |
I9J lie.o |
21.0 |
J2.2 |
51.6 |
1160 |
34.0 |
|
|
; ;:7 | u |
162 1 ItLO |
:i9.s |
2v.: |
45.4 |
105.0 |
3I.« |
|
|
IBM K' |
' 1-2 1 4.* |
11.7 : 122 |
1 lU |
BJ |
37.4 |
30.0 |
i&t |
|
QL |
T 19 1 54 |
93 i 91 |
iiiL. |
>40 |
.i. |
, 20,7 |
15-6 |
31
AUXOMAXSKO
BROJANJE
Prilikom unoSenja programa u kompjuter obavezno je navesii broj programske linije kojoj ta instnikcija pripada. U sludaju da j« program jako duga£ak. kucanje rednih brojeva programskih redova je mukoirpan posao. ReSenje za takvu situaciju je program AUTONUMBER, koji omogu^ava automaisko ispisivanje rednih brojeva programskih instrukcija.
nego 510 poCnete sa uno5enjem nekog programa unesiic ovaj program u raCunar i siartujie sa 60000. Program ie od vas zahtevati unoSenje poietnog bfoja programskih linija (START) i koraka izmcdu njih, odnosno broja za koji ce vr5i(i uvedanje broja svake slede6e naredbe (INCREMENT). Sada se uno5enje programa svodi samo na prepisivanje naredbi. Kada neki red uncsete pritiskom na taster RETURN kompjuter automatski prihvata laj programski red i numeri5e sledea. koji o6ekuJe unoSenje novih naredbi.
LEPTIROV
LEX
Evo jednog kratkog programa koji bi se mogao iako ukompo- novati u scenario neke igre. Pro- gram crta. u boji. cveino polje po kojem leie leptirici. Sta ako u polju, Lznenada. pojavi lo- : na lepiirove?
1 REM Program CVECE
2 REM konst) UDG oO CHRS 144
3 FOR 4=0 TO Is FOR n=0 TO 7t READ xs POKE USR CHR# <144-K>+n
: NEXT n; NEXT 4; RESTOf^
4 DATA £>,143,21, 110, 110, 21»14 3,6,66,60,24,36,90,219,219,102
5 BORDER 6: PAPER 6: CLS
6 REM biljke
7 FOR n=l0 TO 245 STEP 3
8 INK 4: PLOT n,0: DRAW RND»2 0-10,RND»100: NEXT n
9 REM cvece
10 FOR n=l TO 10s INK RND*4+ls PLOT n*20»RND*20,30+RND»I00
11 DRAW 20,10,500: NEXT n
12 REM leptircici
13 PRINT INK RND*6;AT RND*15, RND*30;CHR* ( 144+RND*! > ; CHR* (8+ RND*1'5CHR» 128: BEEP .01,-40+RN D*00s GO TO 13
seeee rem •• nuTONur«ER •* eases poKEse.isssPOKESE.isstcLR eaeie iNPUT‘START'»sft eaese HS>iNrtsA/'BS6>tLS«SA-HS*ss6 eeese input- increment*: in!Print*j‘
80840 Hl«lNT<IN./‘SSe)tLl-lN-HlSSS6
60050 P0KE4e705 AS:POKe4O70e,HSSPOKE4O?e7,Ll >P0KE407O8,Hl
60060 Sn aPEEK ( 40706 > *256 4^PEEK <40705 > S IN>PEEK <40706 > *256 vpEEK < 40707 )
60070 PRINT'Q'SA) *11 < t SA>SA* INt P0KE40786, tNT(6A/^56>
60075 P0KE4e70S,<SA-INT<SA/^S6>*2S6>
60077 P0KE204,0
60060 QETKSi lFKS>-*THEN6e08e
60890 P0KE207,0iPR INTKS: SP0KE207 ,2S5> 1PKS< >CHR«< 13>THENE0e8e 60100 POKEesi ,t4SsP0K£632. 13iP0KE633^7: SP0KE634, 11 lsPOKE63S,54tPOKE836,4S 60118 P0KE637,4e:POKE63a^S4IP0KC639,4B(P0KE640,13lPOKElS8, t0tSYS42115 READY.
38
SVET KOIPJinERA / OKTOBAP m
lee POKE 23^e,8 110 RESTORE 1S0 Din AS(47,6) 1<>0 Fro< 1=1 TO 47 170 READ A#<1)
180 NEXT I
- 1*00 DATA •'131315“,“-', ‘•mill "," "33333’ 13333 1 1333“ 1 1 133
","lHI3",“llill-,"3iiii“,-33m
■■,''33311", "33331 ’,’3351 11 “,"3131 31"." •,““,“","113211......
210 DATA “13", ’3111“, "3131-. “St l“,“l-,-113l",-33l-. ,"1111“ ..11.. “1333“ , -313’ , " 1311" , -33’ , "jl" , "5 33-, -1351', -3313", “15i“, -111", "j ■•,-113’,"lll3-,“133",-3113",--313 3-, -3311-
220 LET E=12: LET F«.0S8 230 CLS
240 PRINT AT 4,7;“Mt»?SE MANIPUL ATOR"
243 PRINT "
250 PRINT - PNITISNI B ZA RAND on GRUPE “j PRINT ; PRINT •'
T ZA nORSE TRENAZER " s P PINT s PRINT - p 2A SL
ANJE PORUKA PRINT ; PRINT '
B ZA PROMENU BRZlNE - 255 PRINT S PRINT : PRINT .. PO ttTNA BRZINA -;E;- RECI U MIN. "
. 237 PRINT AT 20,0; " Q
ZA IZLA2 “
260 GO SUB 6000 270 IF 6*=-G" THEN BO TO 1000 280 IF 6»="T'' THEN 60 TO 2000 290 IF 6»--P“ THEN BO TO 3000
2040 LET A«COre G*-43
204b IF A=-30 THEN 60 TO 230
2050 IF A»-lt THEN PRINT “
PAUSE 10: BQ TO 2020 2060>IF R=2QR A=40R A=170R A=180 R A=190fi A«2l0ft A<lOft A.47THEN B EEP .S,-40sSO TO 2020 2065 PRINT 6»;
2070 BQ SUB 5000; GO TO 2020
3000 CLS
3010 INPUT .'UPlSJtE PORUKU ; D4
.>013 60 SUB 3120
Z^ZLAZ*^" “ PRITISNITE ENTER
3030 PRINT
3040 SO SUB 3500
3050 PAU^ 10: BO TO 3040
3120 FOR K-1 TO LEN D»
3130 LET A=CODe D*(K)-43 3140 IF A— 11 THEN GO TO 3160 -1.^ IF A-2 C« A-4 OR A=17 OR A= IB OR A=19 OR A=21 OR A<i OR a>4 7 THEN BEEP .5,-40: PRINT " FCCRESAN ZNA^. .' s GO TO 3010 3160 NEXT K 3170 RETURN 3500 FOR 1>;=1 TO LEN 0*
3310 PRINT 0*'.K) ;
3520 LET A»C00E D#<KJ-43: 60 SUB i
3530 NEXT If 3560 PRINT 3600 RETURN
a CLS
4005 INPUT “ BROJ RECI U MINUTI
Program ..Morfe“ omo^udava efikasno uDenje radio-tdegrafi- je. Po§to. po opisu pro- grama u memoriju ra- funara. priiisnete RUN na ekranu se po- javljuje meni koji va,s vodi i jedan od Cetiri moduia.
U prvom. ra£unar formira grupc od pet, 1015
300 IF 6*="B“ THEN 60 TO 4000 305 IF S»=“0“ THEN BQ TO 9000 310 PRINT AT 18,0; '•
POSreSNO BEEP .5,-40: SO TO 2
1000 CLS s PRINT - SLUCAJ
NE 6RUPE -s PRINT ! PRINT * PI ITISNITE ENTER ZA IZLAZ”: PRINT 1010 LET X*»“AeCOEFGHIJKLnNOPQRS TUVWX YZ . , I ; -7 1 234567890 -
sluCajno izabranih slo- ya i drugih znakova, Ci- ji se Morzeov kod emi- tuje preko zvu£nika uz istovremeno ispisiva- nje znakova na ekranu.
Drug! modul omo- gutiava iaganiji tempo u^enja; Morzcov kod sc euje sarao za znak (iju ste tipku na tasta- ri pritisli.
Treci modul emituje kompletnu poruku ko- e upisuje sa lastaiu* dok Cetvrii modul slu2i za promenu brzi- ne emitovanja Morzgo- vih znakova.
SretJno!
SVET KOMPJUTERA / OKTCOAff 198*
DIM I
5(5)
1020 FOR X=1 TO 3
1030 LET H*<X.'-X*(INT <RND*LEN X
1040 NEXT X 1045 LET D«=Hf 1050 GO SUB 3500
1055 PAUSE 5s IF INKEV»v>-- THEN 80 SUB 6000 1060 60 TO 1020
ZER-
MClftSE TRENA
2010 PRINT : PRINT “ PRITISNITE ZNAK KOJI ZELITE",- DA CUJETE
u noRse-ovon kodu "s print
2015 PRINT '• PRITISNITE ENTER ZA IZLAZ -r PRINT 2020 (» SUB 6010
JA NE MOSU TAKO BRZQ, A VI"’-,- HOLIM VAS ZA REALNU BRZINU.": M TO 4005
4020 IF E.4 THEN PRINT ; PRINT ''NIKO NIJE T«<0 SP0R.-.,..DAJT£ R AZUMNU BRZINU.-; BO TO 4005 I LET F-. 7/E I (50 TO 230
; THEN PAUSE F*:
60 TO
5000 IF A=- RETURN
5005 FOR I«l TO 6 5010 IF A*iA,I; = .. .. THEN 5050
5020 BEEP VAL AStA,!>*F.40 5030 FOR Z=1 TO 70-E STEP Es NEX
5040 NEXT 1
XT Z ™ H0“£ STEP E: NE
5100 IF INKEVS=CHRS 13 THEN GO TO 230
51 10 RETURN
6000 IF INKEY#.; ,'.. .. THEN GO TO 6 000
6010 IF lNKEY»*-“ THEN 60 TQ *0
6020 LET (ia-lNKEVS: RETURN 9000 POICE 23658,0 9010 SAVE "aKK-se" LINE 100
VELEBIT
VELEBIT OOUfl .INFORMATIKA*. 41000 Za^, K*nn«iy-«v trg 6a. M 041/216-196 HI 215-030. PREDSTAVNISTVA RO VELEBIT BEOQRAO. Mariaia Tolbuhina 79. tal. 011/320-793, UUBUANA. VagovaSa.tal Oei/EEI-a/S.VmKOVCt.MBrialaTnabb.tal. 056/11-434
PEL
PEL RO za Izradu plaatliarako. al«klroru£ka proizwda
42000VARA2DlN-JALKOVEC,BfadtRai«6a61. Tal. dlrak»ii4l-912 Telax PEL YU 23 053
ptatarafia
(042)46-31
YU MIKRORA^UNALO
TipTl02 Model: OR AO
tehniCke karakteristike
PflOCESOR6502
MEMORUA 16 KB PROORAMSKE (ROM)
9 - 32 K8 KORISNK^ (HAM)
GRAFIKA V1S(0KE REZOLUCUE 2S6x 128
ALFA MOD 32 KOLONE U 16 REOOVA
KORISNIK PO 2ELJI SAM M02E REOEFIMRATI KARAKTER -
SET TASTATURA SA Y-ZNAKOVIMA I ZVUGNOM INOIKACUOM
GENERATOR ZVUKA
SERUSKJ K0MUNIKAO4SKI VEZNI SKLOP ZA PRINTER
lU ZA VEZU IZMEOU OVA RACUNALA I.R3 232 C - PO STAN-
OARDU)
MEOUSKLOP ZA KA2ET0F0N
PRIKUUGAK ZA STANOARONl TV PRUEMNIK lU MONITOR prikuuCak za PROSIRENJE SISTEMA;
• DISK
- A/O, O/A
- PAL (X>L(0R I ostaJo
OSNOVNA PROQRAMSKA PODRSkA:
- BASIC
• MINI - PASCAL
- MONITOR
- MINI - A^MBLER UPOTREBNE MOGuONOST).
- U Skolstvu
- U INDUSTRUI. LABORATORU I
- U TELEKOMUNIKAIXIAMA
- OBHAOA TEKSTA
- TERMINALSKI UREOAJI
- U KUCi KAO OSOBNO RAOuNALO
- POSLOVNO RAI^NALO
|Vaj program _ demonstiira muzi^ke sposobnosti COMMODORA VIC-20. Predviden je za osnovnu veiziju od 4.5 K. baj^ Note i qitaovo crajaiye cmeiteiii su u DATA naredbama kao odredene brojne vrcdnoati. To zna£a da umesto ajkh mo2ete upisati avoje brojne p>odatke koje de kompjuter obraditi i pretvoriti u tonove. Preko tri tonska generatora i generatora Suma ovi tonovi se vrio efektno reprodukuju, pa za poznavaoce muzike program mo2e biti vrio koristan.
5 ii:HDmn0>-ii2;i<29o>^Pi'xii0).P2rx20o>
6 K=0
7 R£flMl/i<X)'IFIIl?:<X>=-lTHEN9
8 X*X+1-G0T07
9 vse
12 REflr®2X<v) in)2?'i;v>=-n>ou2
11 V=V'M'G0T010
12 X=0
12 READ PlXWIFPIXCX^sflTHENlS
14 X*X+1 GOT013
15 V=0
16 REflDPSXCV) IFP25;(V>=0THEW18 I? V»V+1 GOT016
18 POKE36878>10 S2*=26e7S S>368?6 IS X=0
20 IPD:'i(X><=0THENX=Xtl 30 IFB2JlCV)<:*0THBff'=V+l
40 pokes2,pix<x)^p»:eso.p2::cv)
50 D1X<X)*(D1X<X>)-I II2*:>:V>=<D2X<V»-1 55 IFri2:«X>=-iTHEN?0 60 C-OTO20 70 E>-.D
100 DATA 3,8^8>3^8-S.8/8»8-8-8je>3.e.8/8/8»8. 3/8.8. S-8-8 110 DATA 8,24/8.4/8.4/4/4.8.9.8.8/8.8.8/8/8/8.8/8,8/3/8.8.8.8 120 rPTA 8, 8. 3/8/8. 8/8.0, 8. 8. 8/S/S. 8/-1
200 EWTfl 4/8/4/4,8,4,8/4/8,12/4,4,4.4/4,3/4,4,4/4,8/12.8/4/4/4,8/4/8/4/8/12 2*0 e, 8/3/8, 8/4. 3, 4, 4/4, 8/ 4, 4/4/8, 4/8, 4/8/ 12/4/4/4/4/4/9/ 4, 4/ 4,4
220 EflTfl 8/12.4/12,4,12/4.12/3/8/8/8/4/12.36.-1 _
300 DATA 183,201.183.201,183/201.133.201/175/201/175/201/173/201,175,201/183/201 310 DATA 183/201/ 183- 201. 183/201/ 175/ 100/221/221/ 215.147/ 159/ 175. 167, 201, 183/201
320'^rATF >01,182,201.175/201/173/281.175/201/175/201/195.215,199,221/175/201/159 ,207
330 DATA 182, 207..167.201. 1^5 201.175/201,0
^0 2=TA 100.212 201/207/212,201/212/207,201/183/100/187/191/201/207,215/201/207 410 2A7ft207.215,2O7/IOO-2l2..2O:/2O7 420 DATA 191/147, 159.175/ 167/212/201/207/212/201,212/207.201/183/ 100. 187. 191,201
.iS nATA 215,201.207,201.207,215 207. 100/ 195/ 100.- 199 100,215/207/201/183/215
440 DATA 100/212.215-0
READY.
A / (XToaw m.
212/201/212/207/201/183/100,215,207/201/191/
C 64: Usporeno listanje
Phlikom pravijenja sopstvenih, kao i kod prepisivan_ia profesionalnih programa iz knjiga i Casopisa. Cesto se ukazuje poireba za listanjam programa i pradenjem unetih instrukcija radi provere ta£nosti i evemualnog : ispravljanja. Ako upotrebite samo LIST , instrukcgu na ekranu se vrlo brzo smcnjivati naredbejedna za drugom, pa ne^'te biti u scanju . da ih pratite sve dok ne zaustavite listanje preko STOP tipke.
Druga mogu^nost je da pratite listing na ekranu uz pomo^ LIST komande, ali sa pritisnutom tipkom CTRL. Na taj na£in se usporava listanje programa. no Joi uvek nedovoljno da se analizira. Spas je dati program koji u sebi sadrii dve instrukcije: prva, navedena u programskom 40. redu aktivira usporeno listanje. a druga. u 60. redu. reSetuje program i uspostavija normainu (po^etnu) brzinu listanja.
s PRtr4r*;i*CHR*<t4>j
,30 PRINT'S ZA USPORENO LISTANJE PROGRAMA TREBA OTKUCATII*
40 PRINT'S POKEl.PEEKCDArOaSS
se PRINT'S VRACANJE NA NDRMALMI BRZINJ LISTANJA POSTIZE SE NAREOBOMI * 160 PRINT'S POKE 1, PEEK Cl >ORS
30 PRINT 100 A>lB«4e96 lie REAOO IIS lFDa-tTHEN14e ISO POKEA,D IBS A«A«I 130 QOTOl 10 140 SY81S«4ed6 ise P0KE1,PEEK<1>AM)S33
1000 DATA 188,0,133,331, >68, 1B0, 133, BSB, 160,0, 177^281, 148 ^aSK 136 1010 DATA 208,249,330,333,163,353,201,192,308,341,168,0,133,351,168 1030 DATA 334,133,232,160,0,177,351 , 143,351,136,308,348,330,332,163 1030 DATA 232,201,0,308,341,173,148,193,141,1,333,173,149,133,141 1040 OATA 3,333,96,324,0,286,43,130,169,6,141,150,193,32,136 1030 DATA 192,173,17,308,41,248,24,109,190,192,141,17,308,306,130 1060 DATA 192,16,336,168,48,804,18,308,208,251,169,126,44,17.308 1070 DATA 308,343,348,15,324,13,308,11,173,17,308,41,240,34,103 1080 OATA 7,141,17,306,33,240,333,96,160,3,169,348,383,18,388 1098 DATA 308 ,281,169,349, 383, 18, 208, 308, 35 1,138, 308, 239, 96 ,83, 193, -I READY.
Block delete
Kako se brise „visak” programa
slu£aju da ste uneli jako dugatek program u memoriju ra£unara i da treba odredene delove programa izbrisati, zato §to postoje .greSke ili zato Sto Zelite da samo odredeni deo 'programa koristite, instrukcije koje vam nisu potrebne moiete izbrisati.
To se obiCno radi kucanjem rednog broja instrukcije i pritiskanjem tasiera RETURN.
SEARCHINB FOR O*
Medutim, ako se briSe £itav blok instrukcija ovo predstavlja dug i zamoran posao, pa bolje koristi sledec^u rutinu koja ubrzava postupak.
Posle startovanja ove rutine sa, RUN 6000 kompjuter vas pita za po£etak.' korak i kraj bloka instrukcija koji ielite da izbriSete (FROM, TO. STEP). Ako mu te brojeve navedete, kompjuter po3inje brisaqje suvUnib redova i na taj na£in Stedi vreme i trud.
80000 REM ««SLOCK DELETES*
60010 It«>UT'FROM,TO,6TEP*lF,T,SIPRlNTCHR0<147)
60030 PRtNTCHRSC19>FIF*F«6IPRtNr'6004e F- 'F* IT-'T' t 8-*S<PRINT*OOTOeee4e' 60030 POKE83t , 10IPOKE832, 13iPOKe633, t3lPOKE634. 13tP0K£18e,4lEM)
80040 F- leiMT- 100118- 1 60090 lFF>TTHEI«RZNrCHR0C147>CEr«
60080 ooToe0e3e
READY.
4Z
SVr KOIIMJTBW / (>r7as4/? fiW.
meseCeve
MENE
|
1 SPECTRUM |
|
|
1 16K: ^■L |
1 REM . . . neseceve iwne
2 LET g=I92s LET h=69; LET j=
set LET lc»S2; LET LET a«0
3 REH ... glavna petlja
■ 4 FOR a>0 TO 28
5 REM ... orOtte » M«s
eca
te CLS : CIRCLE q.h.j: CIRCLE
g.n.l2
20 REM ... Mee«c u orbxti ; 30 LET p-PI: LET a« Cd-7) /I4*p
40 LET c-q*J*CCe a: LET B=h»J* SIN a: CIRCLE c.a.S I 50 REM ... Meseceva senLa ' 60 FC» n«.5 TO S: PLOT c+n.e:
DRAW 0.k-10*n: PT.OT c-n,es DRAW ' e,k-ie*n: NEXT n
78 REM ... Zenljina penka 80 FOR n«.5 TO 12: PLOT g+n,h! DRAW 0,ni-9*ns PLOT g-n.hi DRAW 0.«i-9*n; NEXT n
100 REM ... opts Mesccevih mena 305 PRINT d;"-DAN ME^CEVOG CIK LU3A "
110 PRINT AT 2,08 FLASH l:<"Ala d Mesac" AND (d=0 OR d*28))+("pr va" AND d«7> + ( "zadn ja" AND dB21> ♦ < • cetvrt" AND (d*7 OR d“21>)*< -pun Meaec" AND d-I4>+(”srp Mese ca" AND <d>e AND d<7 OR AND
d .28) > ♦ I "napun Mesac" AND (d* 1
4 AND d>7 AND d.21> )
115 REM poaracanja i Maaeca
120 PRINT FLASH 1:< "iDoguce po w-acanje Sunca" AND (d=0 OR d'2B >«<~aioguce pomracenje Masaca" A >C d«l4>
125 PRINT AT 2,14; <-raste" AND d . 14)*< “salazi ” AND d>14)s PRINT AT 5,0; -Ma&acav Iik:“
130 PRINT AT Il,21t-Zaalja'';AT
fcr KOMPJVTERA / OKTOBAR 1964
Evo jednog programa namenjenog svima koji vole astronomiju: kretanje Meseca oko Zemtje i promene njego%'Og lika na tom putu predsta\Ijene su svim detaijima. Program je jednostavan i lako razumijiv. pa ga nc treba posebno komentari&aii. Ina£e. ne zahieva puno memorije. Sto znati da siaje i u spectrum sa 16
S, 17; "Masacava orbita"
I3S PRINT AT 21 ,8; -sunca ■ '
140 REM .. crtanja svatlog ruba 145 IF d'l4 TkEN LET p— p 150 PLOT j,I0: DRAW 0,j*2,p ISS REM .crtanja Mesecavog Itka 160 LET b«d-7s LET x«2.5 165 IF h>7 THEN LET b»*-14 170 LET n>x<ATN (Pt/180*-b*2S> 175 PLOT J,10! DRAW 0,j*2,n 180 REM . izlaz iz patlja <z>l> 185 IF z-1 THEN SO TO 200 190 PAUSE 300: NEXT d: LET z«l 200 INPUT -Upisi dan ’':d 205 REH ... d<J0-2e go to 10 210 GO TO id>»0 AND d<>2B>aia 9900 REM . . . sava k autorun 9990 SAVE ''aesac" LINE 1
S ovim kuponom moieie brzo i jednostavno do£i do informacija o Iskrinim mikroraCunarima. I.spunite kupon i Samite ga na adresu: Iskra Marketing, PoUanska 31. 61000 Ljubljana Kupon Svet Kompjutera
line i Prezime
Profesija
Ulica
Po^tanski broj -
Mesto
Molim da mi iaijetc informacije o:
miKroraCunaru apecirum mikroraCunaru Iskra HR 84 mikroradunaru Delta Fanner,
l*”;AT
43
Tablica mnozenja za ..galaksiju"
OSMEH ZA
taCan
ODGOVOR
I Vrio jti3no>uxan • oii^edas ! pniTKfZSOnekojiSMsavladalio^- ftove BASIC-a. ill ib lek u£t. je«<e prnpani kd|i propitujt decu cu rpnaifn^. Profram koji Mm Ttudimo nanenjcn je nteunaru .g>- taksija". all lako oioZc da m prc- praM 2i bilo kpji drugi Chdf jt rafunar malo ^hutnani- I 2o\an* I pnbliicn detnu iim< kio u kvoj polo'ini fkraiu iscnava li- cr .propiiivata' kojc rup<|( na i odgovore - osmebujt «c oa u£aa : amiAiinaanaiaflO^vor Pnme- ; iili ino da deca moogo 'olc <»»- I kai luCin komuDikadje i nduaa-
I rom - u iiaoju >u da Miima Kdc pored Uiuure ne bi ti umamila mneh od -ufhelja'
! Cla^Tia peilja u programu )e na I liDij! IlQ.pazak^utaQsa ISO. E'o k(a on rad? u iim linijama 1 1(1 Geoenk dva ^uiapa broja irmedu 3 1 20.
120 bpiiujc piunje 1.30 Ceka odgovot. ako je la&in lE - X' Vi ispnuje .lafno", uvcta- va bro.iai u£Dih odgovon (Ti i po- iU>|ja poinier K na oblik usu ko- ja K osmtbuju ipnpremljen u tini- ji TO). IS suprouiocn. uvecava bro- ;aZ netadiuh odgovora iNk posiav- ]t» poincer K na I (usta setaiiiei l<0 Iscnava usta. poziva $abni- imu na liniji 200 (gde u6it|; tn pu- la .^ime" odima. zapravo naiz- menidno iwruva zvezdice i crtice na mestu obijui ■ bnie meuo na kojcm »e upi^uje odgovor,
ISO hpituje broj lainih i pogre?- nih odfovoia.iako)eodfovorl>io u£an vraca se da generik note bfojeiie. ako je bio poprSan. vraa se da pooovo p«uvi luo pnan)< - ive dok ne dobiw udan odgovor.
10 HOME: ARR«<2)i X«<1)>'"‘: X« T*0j N*0
2C PR1NT“DECD, ZNATE LI TABLICU MNOZENJA"’"
30 X=3j V»24
40 TAKE H,V,L; IF L FDR M*1 TO L* DOT X,Ys X-X+H; Y=Y+Vi NEXT M : GOTO 40
50 # 1 , -1 , 5 , 1 , 0, 10, 1 ,-l ,3, 0,-1 , 8, -1,0, 12, -1,1, 7, 0,1, 23, 1,1, 9,1, 0,9, I, -1,9, 0,-1, 23,-1, -1,7, -1,0, 1,0, 1,8, 1,1, 8,0, 0,0 60 FOR F=1 TO 2
70 TAKE Xa IF X X * ( F ) * X » ( F > ♦CHR * ( X ) » GOTO 70 80 NEXT F
90 <1152,131,131,131,131.164,0,1 37,176,176,176,176,134,0 100 PRINT AT 359,CHR» < 164) jCHR* (1S2>:: PRINT AT 421,X«<2)M CAL L 200
110 X-INT (RND*18) +3< Y-1NT(RND* IB) +3
120 PRINT AT 113,“K0LIK0 JE..." ; AT 243," AT 179, X;" •
" j Y; " ? ; AT 243, " " |
130 INPUT E: PRINT AT 256," "ji IF E*X*V PRINT AT 30S,"TACNO !"
T«T+ls K-2j ELSE PRINT AT 308 , "POSRESNO" 1 : N=N*ls K»1 140 PRINT AT421 , XS (K> 1 t CALL200t PRINT AT 308, " ” !
150 PRINT AT 436, “TACNIHt "iT; A T 497, "POGRESNIHj N; 1 IF K-2 60 TO 110 ELSE GOTO 120 200 FOR D>1 TO 3t CALL 230< CAL L 210: NEXT Dt RETURN 210 X*-"*"
220 PRINT AT 292, X»}: PRINT AT 299,X»»i FOR F»1 TO 40: NEXT Fi RETURN
230 X*»"-": GOTO 220
' Novi ROM za : ^GALAKSIJU”
CALAKSIJA. najpopular- niji domaci raCunar koji »e nalazi u sLoro O.CNKI naiih domovB. naprsvio ft ]oi je- diio knrak naprcd. Namemo konsrruisan tako da u sunu budo kto }edno»uvni|i za aa- mogradnju raiunar jc. svojim karakicnMikama. mogao da zadovolji umo podetnike. iedna od glavnih primedbi prepoientnih .poznavalaca* kucnih radunara odnosila ae na skromne mogudnoMi CA- LAKSIJINOG BASIC-a. pre svega na nedofiaiak podrike radu >8 brojevima .v pofcret- nim zarezom i. iz log razloga. nedcMtaiku alolenijih mate- maiidkih funkcija.
Najnovije vnii iz Elekiro- nike inienieringa. proizvoda- da GALAKSlJE za IrtiUe. gov ore da )e novi ROM-B (za koji mesto povtoji na ktampa- noj plodia) zavrien i da je : njim radunar dobio komple- tan izbor maiematidkih i dru- gih siandardnih programskih mogucnosti.
Nove GALAKSUE Ce obavezno imaii ROM-B. a vlainki Mare verzije raduna- ra dc mod) da narude novi ROM od proizvodada ili da ga direkcno kupe u prodavni- ci Zavoda za udibenike ■ na- scavna sredstva u Beogradu. Obilicev venae 5.
SVET KOMPJUTERA / OKTOBAR 1984
44
SpactTum yogrum notir: «- i bor (oko 4501 BasoMltn kali-
M ftlttwiK. L«l«*<>a n. Dw-
COMMODODC «4 SOFTWARE NUOIM VAM iwvtrOTitm Ubor p«09f»W koji 6* * nt oduAvvW (vo(kn kYaHMtom i prijatno Izn*- ntdttl ctnorn k0|« )• tMU tnM' owlna!
Vrwnt (cpoftM odndite ntnt ■ raznwM )• tnkako pottfM: PorM ptvorurwlnt uciugt nudiffl I tptc^akM poputit’
Hitno iraine bMpMn kataiog pro-
grama za Vai radonr
Moia adresa la
Mifeo 2apar
VUkMOVipMtt
nOK) BM«rad; tei 01VS92-(B4
■ SPECTIKHOOESTOHOanilDOO ■
• 250 nainoviiai pro/ama
■ knjige i uputstva
• pttnovi u rta^Polie igre
• na|iapiiKatalbg|20 - 1 UBieovic RaoopDameaee.iiOOO Baog^ III 474-733
2X SPECTRUM SOFTWARE
N8|vsei zbor usiutnih program [matamati^th. compilsn itd.l Pra- kc 250 nainoviiiti igva sa pntanske top-lisle 30 programa - 1200 dm Eksont usiuga
Mllorad Krttld. Narodtiih haro^a 23/VI/33. 1107D Baograd.
BESPLATMO! Radnk za pocetnike Kaialog Programi za Spectrum B 19.20 dtrwa Flavod prirudni- ka za Soectrum 700 dmara Seme nardven iisltrrzr lieniura Specialm poktom i Pe$o<atn pro*
Itnaiai Omutovie. 11. oktobft 17. 12220 VaHko Gradiita.
SPECTRUM PROQRAMI
- tzbor od preko 400 programa ,
- Svaki program sa uputsivom '
- Vekki (Zdor literature I
- ispon;ka u roku od 24 5asa
- Naruiivarife poitom i teWtonom |
- Kaialog pespiaun
Oraglia KratK. M.Oragoran 57/27 llOtt Baograd. M. 011/771-160
2a ZX-apacIrum nudim po BO dma- | I re pascal penetrstor flight Simula*
I non noPPit. cyrus sheas msmc mi- ner pimania iransyivtn«n tower | I blue thunder mugsy > td^ 300 prp- I grama Za kataiog po§al|iie 20 dma-
I Marko Marfcovtt. 0z.Bl)edt6a 27s- I /XI. 71000 Sarajevo
Spectrum - za podatrHka i otiala. Jedmi u SFRJ kpmpielan i precizan protesionalan prevod spectrumo- vpg .Basic proorarniranji' i Prosu- ra .Uvod* sa specualram dodatkom nieienh pruntera a maiemalike posipvne obrade podauAa. graiike 1 razne druge pnmierie Stamps ol- set sa svm crteiima Pouzedem same 400 dinara
Bialotofflie Duiko. Cantar 1. VaF povo; M. 0S4/82-6&. 25-513. 041/60-141*
- SPECTRUM .MASINSKI JEZIK ZA APSOLUTNE POilErNIKE*.
250 protesionalno prevedemn stra- nca koie vam rriogu pomoCi pri savtadavaniu programiran^ na ma- sinskom leziku Ii670dinl
- DEVPACK 3 (Garu 3, Mont 3>. kompietan pnjevod uputa (46 nedvo)beno nafkvaktelniteg ASENf; BLERSKOG programa za Spec*' trum ko|> ce i/am omogudRi pisante maimsKin ^ograma s gotovo is- tom lakodorr • u skdno; tormi kao iio ptseie programe u BASIC-u (GOOdmi.
- KAZETA (C30. dstattatta) s
pfogramom DEVPACK 3, rertficira- nim I sniml)efiim Ova puta (SX dm) Pnitvodi su itampani kvaliialnom tenmkom t« dobrom papiru tsporuia odmah. piaeanie pouze* cam
Leon Kuna. MlhtnoviOava 16/3. 43500 Oanivar. tel. 046/31-893
CHIP OENERACUA VAN NUOf:
Malchpoini Stop the express. Sabrewult Jack and the Beanstalk. War 01 the wonds i |o$ mz drugih zanimljivih programa za vai Spec- trum TraTite bespiatan kitaiog Chip Genaraclla. MJtevaOevtta 77/6. 50000 Split.
: SPECTRUM PROGRAMI. Preke | * 350 (enomenalnh akcionih igara ; avanturs < usWtnih prograrra Ni- ! ske cijene Speoiaian popust od 5 ' i bespiatnih programa Trazite Pes- 1 platan kaialog
; Prooaiem TEXAS Tl59 (25000) i i OLVMPUS (3M1 (25000 ) i WAL- I KMAN PHILIPS (150001. Ik sverrv* I ! )eh|an za COMMODORE 64 Fenomenalni pn.ika' Desel vrhun- . skm Spectrum programa za kopira- nie Diena u kazetom - 500 ome-
Levak Nenad. KumKiCava 14. ! 42000 Varaldin
Prairie i vi mostrane TV-programe ' pomocu umverzame kvazt-non an- I lene Kompleini nsert - 190 dmara | Isporuka pouzecem
Brwko Cwbt. P.Roce bb. 47300 , .Ogidn.
r ;
Za Commodore 64 - commodorov- ^ c.. svi VI ko|i |os nemate dovoMw I programa, m se ieiRe razmienirvai- | tk zflite bko kakvu saradniu. lame '■ se Sto pn)e *
U skidaiu kupovme supemtki po- 1 PUSH I ciiene '
Mllolevie Pradrag. Mo4a Piiade 'S/VHI. 47000 Kartovac. ML 047/34-745.
SKRIPTA MA SflPSKOHRVAT- SKOM JEZIKU ZA SINCLAIR RA- OUNARE
1) BEJZfKISOslrlSOOndin
2) MASINSKI JEZIK (50 sir > 800
3) LISTINZI NAJINTERESANTNUIH PROGRAMA 150 sp I 600 r dm
4) HARDVER OOOAO U SAMOG-
RAONJi 150 stri 800 n.dm :
ANDRUA KOUJND2iC VOJVOtS { BRANE 31/4/44 110O0 Baognd ! tal. 011/424-325
Prevod kniige .PflOGRAMIRANJE NA MASMSKOM JEZIKU ZA COM- MODORE 64* (kompletin praglad hmfcciia I mamorll^ loka^)- PouzaCem. Cana 1500 dMra.
to Kntid. uL M.Gragotan 57/77 -11060 Baograd
SPECTRUMOVai Preko 500 pro- grsina sa canama 30-1X dmara Posebni popusli rizmena TraZne pesplaian kaialog
VanMU Zom DoMHM«e 1 2B300Vrtoc
SVET KOWJUTBU / iX70S4» tUM
NAJJEFTMUI PROQRAMI ZA ZX81. prevod' i fowkopiie kntiga Serna j lisimga. Za wp kataiog < le- oan kstng poaalirte 10 dmara LJubMav On#. Omkovo 25. 12221 ItopwBC.
MBKE CENE! ZX81 IK 50 kstnga • 490 dmara. 45 - 450 dinara PoMon redmk za oodetnike Pre- vod pnru£nika za ZX81 Seme har- dvera irteratura Razmena i proda-
Swalmr
17, 12220 VaMwQradtSte.
COMMODORE bi SOFTWARE
Beepleun fcatalea (preko M str.) a <Mkr radnM. cenoonicevn ■ apMcm emgrefne.
at mca 4/42 19210 — BOR
nflL
OGLflS
VtUkl izbor od preKo 300 fabndkih programi zi Zz-SpKirvm. igre. nimensid progrtn. lezici. mstenw- tika. stTu6iu mraturt Cm poje- dinadnog programs same SO dma- ra Spisak PasplBtan. za katalog posiiti 30 dmara
OrtK Jaamina. Uuba SlojanwrtPa 30. 11000 Baograd. tat.
011/7SS-712
joasricK
cLue
InaMatrw + bn besplatsn fctiaiog Da i> tta s«e posiali ilan JOYSTICH aUBA’
Siavan MM
11000 Baograd ui. 550-972
1tD«0 Baograd; tal. 400-128
^actriM 1(/4S - izbor TabnOtoh programs po can od 30 dnara Beaptatan katatog MoguCt rtzme-
ZA COMMODORE 64
prodaiem vrtiunski aonware • oko 200 programa po naiwto cenama. madu niima i ra|novi|i it V Bntaniie I ZRN Nudim i vsiiki izbor literatu- re Traiite now besptttn katatog sa kratldm opisinia programa. Isporu- ka brza Moguda i razmena NIKO PAUKO OuiMr) Ut. Ouiana MravIMiai 62000 MM IBOfI
STRIP POKER. SEQUENCER n Ipobfon smtsaizer) SAM RECfTER isinittaovsn gias) PflOPt ASSEM- BLER PASCAL’ LOGO PILOT I |0i 500 labrMklh PROOUMA ZA aH4MOOORE64 BESPLATAN KATALOG MOGUCA razmena; SUPERNISKE CENE;
VaNDRUA KOUMtttC. VOJVOOE IMANE 31/4/44 11000 BEOGRAD list. 011/424-32S
Preda|am wtwnakl aaflwara - oko 200 programa po najiiiiim
^CTRUM SOFTWME STUDIO
Vetki izbor Meratu'e - kniiga i ong>- rukiki progrsmatoh uputstava, ka- ko ria angleskom lako i na srpskotwatskom jeziku Tratite katalog $a op<$om i cena-
priko 350 program! uz ava- ls program uputstvo 4 kvBlliaini I brzaustuga -I- apisak programa |e baspIMin. za kompleian katatog aa opiaom posU ISO dm. -i- narudi- blrta taiaiooom
SARA 11000 Baograd. M. ItS-IM
a i ft
|l iz V.
Brtanllt i ZRN. Nudim i »aNd izbor IHsratura. Tra2ila imt baaplatnt kalMog aa kratkim opialma pr> grama, taporuka brza. Moguda t raztitana Mko Pauko Qimlorl. Du- taM MraMNia 6. 62000 Martber.
Zi Spactrum - prako 450 najboliih i najnwjih tvomtdkm programa. Komplat od 25 programa aamo 300 dm. Naiiaftnifa ponuda Trains besplatan katatog.
il bit-
Spaetnan programi aa kompisinm upulstwni. Daspliian spiaak nij- novl|i programi a Londona. Tans. Football. Lords ot RHdrugm. Sabra wutf Piiite
Nabotba Jaramtd, RIamkA 10, 11000 Baograd, tal 011/643461.
ai kompiat- icwistvnia. besptftan apiaak. skrattt. prevodi, (tdirtstvena cena Razmena. popuaii za vede kupovi- ne.Plirlal
Nabotba Jeramld. Rtaanaka 10. 11000 Baograd. tal 643461.
~KARArn:sismA pkoizvoda tvasim-elextronika'
- vLAsrm BAZvoJ -
I) IVEL 2-3 aahantalBo radataalo TK procewn; Z-BO. 2 X MCS 65B2 Radas ■aawrija: 132 Kbyte, tom meawKia 22 Kbyte Tri openUtaa M««m: CP/M. UCSD PatawsA Appk Dot 3J/3J Cedri aUabets pa 128 iaBAo«a: iMiaka. drilica. awdaaarnial AS- CII SET. Apple 2E act
Velika i mata aloea, 48 ili 80 nakora a rtska.
Serijeki prlkBoiak: RS 232C, FaU Daptex. St do I92M CCTTT V24. ■ndrikl prSkliadak. aMladia trib ema tarvisalA
ri^h i iiailiUb itaB|
Mogacaaat prikUMka bsrd-dtek ladlaies.
PrlkljafatiT is BftB italm rtdeo-moalteT ili ataadardal kolor-te- la«izor. fnflka Tiaoka raaotectie a 16 baja.
" denaid^u f faskcijikte lipksau. tadroiesa
, ra^orad dpU preau VU-ataadarda.
SiMaza gadikog gorora i irfetlom olo*ka ■ ttsadardaoj kaafigars- eiJL
MogacsoM aprarbai^ ksiatoftwea i dl)apraJekioriau u patrebt aaataec f adapia.
MogadMM prikbadka modaU KAG aa kaatrala etektiaalikUi aMo- itcs.
Catiri aaalogaa poiaacimctaraks alaza.
PrograMki jadd: BASIC-8D. APPELSOFT. UCSD PASCAL FORTH, LISP. FORTRAN-88, COBOL. ASSEMBLER. M- MACK PILOT.
Stroki raspoa apUkadJtkeg ea(t«mra-a zah«a|a)Bd paaoj koapati- a aikToradasalaa Apple 2E a kaje kao da a iaataliraae lUjtdaea kartke: Z-SO LANGUAGE CARD. 8IFCOLL.CARD. SE- RIAL CAR. PARALLEL CARD.
2) IIXL attra aaimzalaa aUkroradBaalo Dva procaora: Z-80 i 6502 Radaa aaimfiji ' 64 Kbyte Rf aeairita: 12 Kb3rtt
Tri oparatiTBe ftaaia: CP/M, UCSO P-ddea, Apple doa 3J/3J Ora alfabata, eallha i aabi alova: latiaica a YU-zsaktwiaa. aeda aarodai ASCU tat
riMki prikl^dak; RS 232C FULL DUPLEX 56 da 49288 BAl D-a Cenr V24. MadaHkl prikfB^ eaaladla teih nett teralaila. ParaMal priatarakl prikiadak; aagaaed kotMuaja arih mu te- riJUib i UaiJUIb *r«-p-A
Prikbadak baid-dMi iadWee oaegacaje vcliko preiirc^ kapadtau va^aka aaaarija I aidaobao povadVaa^ a tokalaa araU. Prlkbadaica bard-diak iediatee oaagacaja ediko proMraaie kapad- teta vadake ■mirt)a i ■eiaaoban pa*aaivai^e a lekalaa araliL PrlkbadUca n eidte aoallar lU daadardae kolor-telaTiaaK. Craraia eiakc rttaladk a 16 boja.
Raiporad tipki preaa JUS ttaadarda- Ui dodatik KAG AV-kanke aagadat prikbaika njetlant oioeka. ic aprarbaaia k iekmaa u potrabe aadali KAG u b ' '
at.
Catki aaalagaa potiaclawtirtkt alau.
Prtiraaikl jazid; BASIC-88. APPLESOFT. USCD PASCAL, FORTH, LISP. FORTRAN-88. ASSEMBLED NIMACK PILOT. MODULA 2.
SiiakJ raapoa aplikadjako lofmaio-a xabnbajad paaej koapatibil- aoad u aikroradaaaloB Apple 2 plaa a ko^e kao da w iascMinae Z-80 CARD I LANGUAGE CARD (I6K).
3) Oda oea d*a tips aikroradaaaU IVASIM-OOUR EkfcQaaikl proizvodi Mroka Muila alfaaaueriikih videoUmiBaU a ptaiaeadae] kooperadli t Vfdeotoaa* iz NR Madaraka. Odgaraae m koauMbB- auti n todadia aekrakiai proizvedadlM kao apr: DEC (Daha). iCL (IvdX Hoaaya*]] (Elk IBM 3275. 3ZT6. 3271, UNIVAC. CDC ltd.
4) Na taaeba ^olzvodaa ka^ratadta I «JoiM ttaritt** (!' dM-ld) prnlirndlao Mroka skala ckktraalEUb radaaala ad UBaiib paaiaraib akUM n dkottairMa obrada padataka do vaUkih '
■a aerije IVEL-ICL 2980.
IVASIM ~ OOUR ELEKTRONIKA IvRBi^Gnul, A.ValiBca 10 Telex: 23547, Ul: 045/81899 PredstavBiitTo Z^reb, Ksplol 25 Telex: 22384, tel: 041/274-350
SVET KOWJUTBU / (XTOBA/t 1984
INTAJUS-
f^eSintui
IVIIERO RI SVETA.
COMMODORE VIC 20 COMMODORE 64
SA KUCMM RA6UNAHIMA .COMMODO- RE’ JE ^CEO RAZVOJ, KOJI BI JOS PRE DVE GOOlMt aOLEDAO UTOPUA.
SADA JE MOQUCNOST IMATI VLASUTt RAiUMAR ZA SVAKOGA POSTALA STVAR- HOST. JEOMOSTAVAN RAD SA RACUMAROM / MIEQOVA VELIKA SPOSOBNOST. UZ IZNENA- oujuCe nisku cenu, doprineli su da JE
.COMMODORE’ U KRATKOM VREMENU PO- STAO VODECI PROlZVOeA6 MIKRO RACUNA- RA U SVETV.
RAiUHAR! COMMODORE SU DANAS PRI- SUTN! NA SVIM PROFEStONALNIM I AMATER- SKIM podruCjima. U Skolstvu, NAUCI I ts- TRAilVANJU. U TRQOVAdKIM / TEHNICKIM PROFESUAMA.
PREUZEL! SMO ZASTUPSTVO SVETStd POZNATE FIRME .COMMODORE", SA CEM- TRALOM ZA EVROPV U FRANKFURTU.
OTVORILI SMO KONSIGNACIONO SKLA- DtSTE ZA SVE VRSTE RACUNARA I PERIFERI- JA ZA OEVIZNU PRODAJU.
OVLASCEN! SERVIS JE OSIGURAN KOD .amOSTROJA’ MARIBOR I NJEGOVJH PO- SLOVNIH JEDINICA SiROM JUGOSLAVUE.
KONIM, INOZEMStCA INDUSTRUSKA ZA- STUPSTVA, TTTOVA 38. LJUBLJANA, TELEFON 091/312-390. CENTRALA 322-644 I TELEX BROJ 31-251.
NASA PREDSTAVNISTVA:
11070 BEOGRAD, TRECI BULEVAR 120 E, TE- LEFON 011/140-608, TELEX 11498;
41000 ZAGREB, SVA6ICE^ TRQ 14, TELEFON 041/448-650, 448-469;
71000 SARAJEVO, b'oRISE KOVA^/CA 14. { LEFON 071/24-503, TELEX 41215 YU JTX S; 91000 SKOPJE. DAME QRUEV BLOK ZLO 4, TELEFON 091/238-483, TELEX 51798.
rLEFOW
RACUNARSKO PROJEKTOVANJE STAMPANlh KOLA
flitf unsrsk> podflani p4#(aiM:>
Proizvodna dokumanlacija
Alati tB proiaktovanie • p«oiakfni Bfogfamsm